Marqqossa 4
1 Hara wode qasse abba achan tamarso oykidees, izakko daro derey shiqidees.
И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
2 Izikka daro yota lemuson hizgi tamarsidees.
И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
3 Siyitte issadey kath zeranas kezidees.
Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
4 Izi zershin issi issi zerethi oogge bolla wodhidees. Oogge bolla wodhida zeretha kafoti maxi mida.
И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
5 Baggay lo7o biittay baynda mela biittan wodhides shin bittay mela gidida gish herakka caridees.
А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
6 Gido atin away kezida mala shulidees. Xapho yedonta gish melidees.
А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
7 Qasse issi zerethi handay aguntha gidon wodhidees agunthaykka dicidi culida gish ayfibeyna.
И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
8 Hara zerethi qasse lo7o orde biitta bolla wodhidagish caridi dicidees ayfekka ayfidees; issa hezu tammu, issay qasse usuppun tammu, hara issay qasse xettu ayfidees.
И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
9 Yesusay qassekka siyiza haythi diza uray siyo gidees.
И рече: Ко има уши да чује нека чује.
10 Izi berkka dishin tammane namm7atinne kasse izara diza asay izi yotida lemusoza gish iza zari oychida.
А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
11 Izikka istas intes Xoossa kawotetha xuray gelidees shin karen dizaytas gidikko yoyi wuri lemusora yotetees.
И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
12 Hessikka kasse “istti beydi be7idaysa akekontamalanne istti simontamala, qassekka ista nagaray maretonta malasa gedees.
Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
13 Qssekka Yesusay hiz gidees “Haysi lemusoy intess gelibeyne? Histin hara lemuso inte wosti eranne?
И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
14 Zeretha zeriday qaala zeres
Сејач реч сеје.
15 Issi issi asati ogge bolla wodhida zeretha mala, issti qaala siyiza wode Xala7ey yidi herakka istti siyida qaala issta wozinappe ekki gidees.
А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
16 Hessakko harati mela biitta bolla wodhida zeretha milatetees. Istti qaka siyidi ufaysara eketess.
Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
17 Gido attin issti xappo yedonta gish gutha wode gam7ishin qaala gedon metoy woykko godistay asata bolla yiza wode herakka dhuphetetees.
Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
18 Harati qasse aguntha gidon wodhida zeretha milatetees, issti qalla sisi siyetees.
А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
19 Gido atin ha biitta metoynne misha pacehnne hara amoy issiti siyida qaala culidi ayfe ayfonta mala digees. (aiōn g165)
Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане. (aiōn g165)
20 Hankoyta lo7o biittan zaretidda zeretha milatetees, heytikka qaala siyidi ekizadene hezu tammu, ayfe usuppun tammu ayfene xetu ayfe ayfizayta.
А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
21 Qassekka hizgdeess “Xomppe oythidi gemason woykko arssa garsan wothi ereti? Po7ana mala qonceson wothista giddene?
И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
22 Hessa gish qotetidi qoncen kezontay po7on kezonta gemman attanay bawa.
Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
23 Hessa gish siyiza haythi dizadey siyo.
Ако има ко уши да чује нека чује.
24 Gujidikka inte siyizaysa wozinan wothite inte maqiza mishara intess makkistana hessappe daroy gujettana.
И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
25 Dizades gujistanashin bayndadefe izas dizarakka ekkistana gidana gidees.
Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
26 Qssekka hizgidees “Xoossa kawotethi zereth zeriza issi ura milataysu.
И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
27 Zeridadey ommars zin7es wontishin dendees, gido attin izi eronta dishin zaretida kaththay mokidi culidees.
И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
28 Gadeyka koyro carecha kalethada buxxa buxxappe kalethada buxxa bolla lo7o ayfe immadus.
Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29 Kathay kaxidappe guye boney gakin ketha aaway herakka matha oykkes.
А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
30 Qassekka hiz gidees “Xoossa kawoteth nu azara ginisi beyane? azara lemusane?
И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
31 Biitta bolla wursofe lafa gidida sanafice ayfe milataysu.
Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
32 Zeristada dicidappe guye qass akakiltista wursofe adhiza gish kafoti yidi he akakiltey hangista kuwa gidon shempetees.
А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
33 Yesusaykka asay ekanas danda7izaysa kena hayta milatiza hara daro lemusora istas yotides.
И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
34 Aymish gidikkokka asas lemusoy baynda yoti erena. Izinne iza kalizayti xala dizawode gidikko wurssi birsh yootes.
А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
35 He galas gadey qamishin bena kalizayta “anne gede he pinth piinos” gides.
И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
36 Issti asa hen agagidi izi uti diza wogolozara Yeussa ekki bidda. Hara wogolotikka istara isife detes.
И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
37 He wode wolqama bulahey abba bolla dendidi wogoloza hathi kummana gakanas bulahey shocechidees.
И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
38 Gido atin Yesusay borkoth borkotidi wogolozas guye bagan zin7idees. Isstikka iza denthidi “astamare nuni wurshin nena metene” gida.
А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
39 Izikka dendidid carkoza “Coo7u ga”, abbakka “woppu ga” gides, carkoykka co7u sirphi gidees, mullekka co7udees.
И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
40 Bena kalizaytakka “Haysatho aazas babideti? hayssa gakanas intess ammanoy bayee?” gidees.
И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
41 Issttikka kehi babidi ba garsan issay issara “caarkkoynne abbay izass azazetizay haysi onnee?” getetida.
И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
