Marqqossa 10
1 Yesusay heppe dendidi gede Yuda giza derene Yordanose shaafappe pinthan diza dere bidees. Dereykka qasse iza yuyi adhin izi kasse ba oothiza mala asa tamarsides.
И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2 Issi issi Parsaweti izakko yiidi “Assi ba machcho anjanas besize?” gidi iza pace oycho ooychida.
И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
3 Izikka istas “Mussey intena ay gi azazide?” gidi zari oychidees.
А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
4 Isstikka izas “Mussey ta izo anjadis giza waraqata xafi immidi anjo gidees” gida.
А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5 Yesusaykka zaridi istta “Mussey hayssa mala woga xafidaysi inte wozinay minida gishasa” gidees.
И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
6 Gido attin Koyro Xoossi medhishe macanne adde oothi medhidees.
А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
7 Hessa gish assi ba aawane ba ayo agidi ba machchira waxetess.
Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
8 Namm7ay issi asho gidetes, hessa gish istti namm7ay issinoppe atin namm7u detena.
И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
9 Hesa gish Xoossi gathi waxidayta assi shakofo.
А шта је Бог саставио човек да не раставља.
10 Qassekka issti so gelin iza kalizayti he yoza gish zari iza oychida.
И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
11 Izi istas “Oonikka ba machcho anjidi hara macash ekiko he macashay bolla laymma oothes.
И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12 Macashayakka ba azina agada hara ade gelikko izakka laymataysu” gidees.
И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
13 Yesusay bocherechana mala asay nayta izakko ehidees. Iza kalizayti qassse ehida asa bolla hanqettida.
И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14 Yesusay hessa bey hanqetidi “Nayti taakko yeto digofitte, Xoossa kawotethi haytanta malasa.
А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
15 Ta intes tumu gays Xoossa kawoteth hayssa gutha nayta mala ekontadey izin mulekka gelena.” gides.
Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
16 Nayta idimidi ista bollla ba kushe wothidi anjides.
И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17 Heeppe buro oge kezishin issi uray wooxishe izakko gakidinne iza sinthan gulbatidi “Lo7o astemare tani medhina deyo demana mala ay oothana tass besize?” gi ooychidees. (aiōnios g166)
И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни? (aiōnios g166)
18 Yesusaykka “Azas tana Lo7o gay? Issi Xoossafe atin kiyay ba” gides.
А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19 “Neni azazota eray? Wodhoppa laymatoppa kaysotoppa wordo markatofa asse balethoppa ne aawane ne ayo boncha gizayta” gidees.
Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
20 Adezikka zaridi “Astamare ta hayta wurssa natethafe ooykkada nagadis” gidees.
А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
21 Yesusay iza xelidinne dosidi “Histikko ha7i ness issi miish paces badanne ness diza ubbaa bayza, miisha manqotas imma, neni salon shiqida miish demandasa, histadane haaya tana kala” gidees.
А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
22 Adezikka hessa siyidi daro muzotidees. Izas daro haroy diza gish muzotishe bidees.
А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
23 Yesusay yushi athi xelidi bena kalizayta “duristas Xoossa kawoteth geloy ay mala dexo!” gides.
И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
24 Iza kalizaytikka iza hasa7an malaletida. Yesusay qasse zaridi “nayto, Xoossa kawoteth geloy ay mala dexo miishe!
А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
25 Durey Xoossa kawoteth gelanaysafe gamelay narfe lukkora adhanaysi kawuyana!” gides.
Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
26 Iza kalizaytikka darsi malaletidi ba garsan issay issa “Histin ooni attana danda7ize?” gida.
А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
27 Yesusay ista xelidine “Haysi asas danda7etena, Xoossa matan gidikko hessamala gidena. Xoossas wurikka danda7etees” gidees.
А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28 Phixirossay qasse “Hekko nuni wursikka agidi nena kalidos” gidees.
А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
29 Yesusaykka zaridi “Ta intes tumu gays ta gishinne mishiracho qaala gish gidi ba keth woykko ba ishata woykko ba michista woykko ba aayo woykko ba aawwa ba nayta woykko ba gade agida uray wuri
А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
31 Gido atin daro sinthatidayti guyista, guyetidayti sinthata.” gides.
Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
32 Issti Yerusalame efiza ooge bolla dishin Yesusay istafe sinthe sinthe bess. Iza kalizayti iza bussan malaletida. Hankko iza gedon diza asay qass izas babidees. Qassekka tammane namm7ata derezappe dumma shakidi ba bolla azi gakanakonne istas hiz gi yotidees;
А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
33 “Nuni Yerusalame kezana, asa nay qesista halaqatassine Muse woga tamarsizaytas adhi immistana, istikka iza bolla hayqo pirda pirdanane dere asas athi immana.
Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34 Iza bolla qidhi ka7ana, iza bolla cutana, izakka garafanane wodhana shin izi hezu galasafe guyen hayqoppe dendana.”
И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
35 Qasse Zabbidossa nayti Yaqobeyne Yanisay izakko shiqidi “Astamare nuni nena wosidaza ne nus ubbaa oothanamala nu koyos” gida.
И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
36 Izikka istas “ta intees ay oothana mala koyeti?” gidees.
А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?
37 Istika “Neni ne boncho son nuppe issadey ne oshachan issadey ne hadirsan utnamala nus ero garki” gida.
А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
38 Yesusaykka “Inte oychizaysa erekista, tanni uyana usha uyanasine tani xamaqetiza xinqata xamaqistanas danda7andeti?” gidees.
А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
39 Isttika zaridi “Ee danda7os” gida. Yesusaykka “ta uyza usha inte uyanane ta xamaqetiza xinqata inte xamaqistana.
А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
40 Shin ta oshachara woykko ta hadirsara utethi istas gigidaytasa attin ta iimmana miish gidena” gidees.
Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41 Tammanti hessa siyidi Yaqobene Yanisa bolla hanqettida.
И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42 Yesusaykka issi bolla shishidi “Dere halaqa getetizayti dere harizaysa mala istta shuumeti ista bolla ba godateth besizaysa inte ereta.
А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43 Gido atin inte garsan gitta gidana koyzadey wuri ashikara gido.
Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
44 Sinthe adhana koyzay wuri wursos ayle gido.
И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
45 Asa nay gidikko asas oothansine ba shemppo darota gish athi immans yades atin ase othisanas yibeyna.” gides.
Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46 Heppe gede Yarkko bida. Yesusaynne iza kalizayti hara daro asatara Yarkofe kezishin Xemosa naa Berxemossa getetiza ayfe qoqey ooge bolla utidi woses.
И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
47 Izikka yizay Nazirete Yesusa gididaysa siyidi “Dawite na Yesusa tana mara” gidi kehi wasidees.
И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
48 Daroti izi co7u gana mala hanqida, gido attin izi “Dawiteno tana mara” gidi kehi wassidees.
И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
49 Yesusaykka eqidi “iza ha xeygitte” gidees. Istika qoqeza “Aykoy ba denda nena xeyges” gida.
И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50 Izikka ba mayo qari yegidi puthuku gi dendi eqidi Yesusakko yides.
А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
51 Yesusaykka “Ta ness ay oothanamala koyaz” gidees. Qoqezikka “Aastamare ta xelanas koyays” gidees.
И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
52 Yesusaykka zaridi “Ba nena ne aamanoy pathidees” gidees. Herakka iza ayfey xelidees. Izikka yesusa kali bides.
А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
