< Psaumes 141 >
Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2 Que ma prière soit dirigée comme un encens en votre présence: que l’élévation de mes mains soit un sacrifice du soir.
Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3 Mettez, Seigneur, une garde à ma bouche, et une porte autour de mes lèvres.
Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4 N’inclinez pas mon cœur à des paroles de malice, pour prétexter des excuses à mes péchés,
Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5 Le juste me reprendra dans sa bonté, et il me corrigera; mais l’huile d’un pécheur ne parfumera pas ma tête.
Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6 Attachés à une pierre, leurs juges ont été précipités. Ils écouteront mes paroles, parce qu’elles sont puissantes;
Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7 Comme une terre compacte, rompue par le soc, se répand sur la terre, (Sheol )
Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol )
8 Parce que vers vous, Seigneur, Seigneur, se sont élevés mes yeux; qu’en vous j’ai espéré, ne m’ôtez pas mon âme.
Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9 Gardez-moi du lacs qu’ils m’ont dressé, et des pierres d’achoppement de ceux qui opèrent l’iniquité.
Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10 Les pécheurs tomberont dans son filet: pour moi, je suis seul, jusqu’à ce que je passe.
Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.