Psaumes 137

1 Sur les fleuves de Babylone, là nous nous sommes assis, et nous avons pleuré, comme nous nous souvenions de Sion.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 Aux saules, au milieu d’elle, nous avons suspendu nos instruments.

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 Parce que là ceux qui nous avaient emmenés captifs, nous demandèrent les paroles de nos chants;

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 Comment chanterons-nous un cantique du Seigneur dans une terre étrangère?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 Si je t’oublie, Jérusalem, que ma main droite soit livrée à l’oubli.

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 Que ma langue s’attache à mon gosier, si je ne me souviens pas de toi,

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Souvenez-vous, Seigneur, des fils d’Edom au jour de Jérusalem,

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 Fille malheureuse de Babylone, bienheureux celui qui te rendra la rétribution de ce que tu nous a fait!

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 Bienheureux celui qui saisira et brisera tes petits enfants contre la pierre!

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.