Proverbes 2
1 Mon fils, si tu reçois mes paroles, et si tu caches mes commandements en toi,
Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2 En sorte que ton oreille écoute la sagesse: incline ton cœur pour connaître la prudence.
Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3 Car si tu invoques la sagesse, et que tu inclines ton cœur vers la prudence;
Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4 Si tu la recherches comme l’argent, et que tu creuses pour la trouver, comme les trésors:
Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5 Alors tu comprendras la crainte du Seigneur, et tu trouveras la science de Dieu.
Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6 Parce que c’est le Seigneur qui donne la sagesse, et que de sa bouche sortent la prudence et la science.
Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
7 Il veillera au salut des hommes droits, et protégera ceux qui marchent dans la simplicité,
Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
8 Conservant les sentiers de la justice, et gardant les voies des saints.
Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
9 C’est alors que tu comprendras la justice et le jugement, et l’équité et tout bon sentier.
Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
10 Si la sagesse entre dans ton cœur, et que la science à ton âme plaise,
Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11 Le conseil te gardera, et la prudence te sauvera,
Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12 Afin que tu sois arraché à une voie mauvaise, et à l’homme qui tient des discours pervers;
Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13 À ceux qui abandonnent le droit chemin, et qui marchent par des voies ténébreuses,
Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
14 Qui se réjouissent lorsqu’ils ont mal fait, qui tressaillent de joie dans les choses les plus mauvaises,
Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15 Dont les voies son perverses, et dont les démarches sont infâmes.
Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16 Afin que tu sois arraché à la femme d’autrui, et à l’étrangère, qui amollit ses paroles;
Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17 Qui abandonne le guide de sa jeunesse,
Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18 Et qui a oublié l’alliance de son Dieu: sa maison penche vers la mort, et ses sentiers vers les enfers;
Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19 Tous ceux qui entrent chez elle ne reviendront pas, et ne prendront pas les sentiers de la vie.
Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20 Afin que tu marches dans une voie bonne, et que tu gardes les sentiers des justes.
Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21 Car les hommes qui sont droits habiteront sur la terre, et les simples y demeureront constamment.
Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22 Mais les impies seront exterminés de la terre; et les méchants en seront enlevés.
А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
