Proverbes 19
1 Mieux vaut un pauvre qui marche en sa simplicité qu’un riche qui tord ses lèvres et qui est insensé.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Où n’est point la science de l’âme, il n’y a pas de bien: et celui qui hâte ses pieds tombera.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 La folie de l’homme renverse ses pas; et contre Dieu il brûle de colère en son cœur.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Les richesses donnent beaucoup de nouveaux amis; mais ceux mêmes qu’avait le pauvre se séparent de lui.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 Un témoin faux ne sera pas impuni; et celui qui dit des mensonges n’échappera pas.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Beaucoup honorent la personne d’un homme puissant, et sont amis de celui qui donne des présents.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 Les frères d’un homme pauvre le haïssent: en outre ses amis mêmes se retirent loin de lui. Celui qui court seulement après les paroles n’aura rien.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 Mais celui qui possède de l’intelligence aime son âme, et celui qui garde la prudence trouvera des biens.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 Un faux témoin ne sera pas impuni, et celui qui dit des mensonges périra.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 À l’insensé ne conviennent pas les délices, ni à l’esclave la domination sur les princes.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 La doctrine d’un homme se connaît à sa patience, et sa gloire est de laisser de côté les choses iniques.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 Comme est le rugissement du hon, ainsi est la colère du roi; et comme la rosée qui tombe sur l’herbe, ainsi son hilarité.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 La douleur d’un père est un fils insensé; et ce sont des toits continuellement dégouttants qu’une femme querelleuse.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 La maison et les richesses sont données par les pères; mais c’est par le Seigneur proprement qu’est donnée une femme prudente.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 La paresse envoie l’assoupissement; et l’âme indolente aura faim.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 Celui qui garde le commandement garde son âme; mais celui qui néglige sa voie trouvera la mort.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 Celui-là prête à intérêt au Seigneur, qui a pitié du pauvre; et il lui rendra son bienfait.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Corrige ton fils, n’en désespère pas; mais à le tuer ne dispose pas ton âme.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 Celui qui est impatient en souffrira du dommage; et s’il prend quelque chose avec violence, il prendra encore autre chose.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Ecoute le conseil et reçois la discipline, afin que tu sois sage dans tes derniers moments.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 Il y a beaucoup de pensées dans le cœur de l’homme; mais la volonté du Seigneur demeurera à jamais.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 L’homme indigent est miséricordieux; et mieux vaut le pauvre que l’homme menteur.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 La crainte du Seigneur conduit à la vie: elle reposera dans l’abondance sans être visitée par le mal.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 Le paresseux cache sa main sous son aisselle; et il ne la porte pas à sa bouche.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 L’homme pernicieux ayant été flagellé, l’insensé deviendra plus sage: mais, si tu reprends le sage, il comprendra la discipline.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 Celui qui afflige son père et met en fuite sa mère est ignominieux et malheureux.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Ne cesse pas mon fils, d’écouter la doctrine; n’ignore pas les paroles de la science.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 Un témoin inique se raille du jugement; et la bouche des impies dévore l’iniquité.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Les jugements sont préparés pour les railleurs; et les marteaux pour frapper les corps des insensés.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
