Matthieu 13
1 Ce jour-là, Jésus étant sorti de la maison, s’assit sur le bord de la mer.
ଅପରଞ୍ଚ ତସ୍ମିନ୍ ଦିନେ ଯୀଶୁଃ ସଦ୍ମନୋ ଗତ୍ୱା ସରିତ୍ପତେ ରୋଧସି ସମୁପୱିୱେଶ|
2 Et il s’assembla près de lui une grande foule, de sorte que, montant sur la barque, il s’assit, et la foule resta sur le rivage;
ତତ୍ର ତତ୍ସନ୍ନିଧୌ ବହୁଜନାନାଂ ନିୱହୋପସ୍ଥିତେଃ ସ ତରଣିମାରୁହ୍ୟ ସମୁପାୱିଶତ୍, ତେନ ମାନୱା ରୋଧସି ସ୍ଥିତୱନ୍ତଃ|
3 Et il leur annonça beaucoup de choses en paraboles, disant: Voilà que celui qui sème est sorti pour semer.
ତଦାନୀଂ ସ ଦୃଷ୍ଟାନ୍ତୈସ୍ତାନ୍ ଇତ୍ଥଂ ବହୁଶ ଉପଦିଷ୍ଟୱାନ୍| ପଶ୍ୟତ, କଶ୍ଚିତ୍ କୃଷୀୱଲୋ ବୀଜାନି ୱପ୍ତୁଂ ବହିର୍ଜଗାମ,
4 Et, pendant qu’il semait, des grains tombèrent le long du chemin, et les oiseaux du ciel vinrent et les mangèrent.
ତସ୍ୟ ୱପନକାଲେ କତିପଯବୀଜେଷୁ ମାର୍ଗପାର୍ଶ୍ୱେ ପତିତେଷୁ ୱିହଗାସ୍ତାନି ଭକ୍ଷିତୱନ୍ତଃ|
5 D’autres tombèrent sur un terrain pierreux, où il n’y avait pas beaucoup de terre, et ils levèrent très vite, parce que la terre était peu profonde.
ଅପରଂ କତିପଯବୀଜେଷୁ ସ୍ତୋକମୃଦ୍ୟୁକ୍ତପାଷାଣେ ପତିତେଷୁ ମୃଦଲ୍ପତ୍ୱାତ୍ ତତ୍କ୍ଷଣାତ୍ ତାନ୍ୟଙ୍କୁରିତାନି,
6 Mais le soleil s’étant levé, ils furent brûlés, et parce qu’ils n’avaient point de racine, ils se desséchèrent.
କିନ୍ତୁ ରୱାୱୁଦିତେ ଦଗ୍ଧାନି ତେଷାଂ ମୂଲାପ୍ରୱିଷ୍ଟତ୍ୱାତ୍ ଶୁଷ୍କତାଂ ଗତାନି ଚ|
7 D’autres tombèrent parmi les épines, et les épines crûrent et les étouffèrent.
ଅପରଂ କତିପଯବୀଜେଷୁ କଣ୍ଟକାନାଂ ମଧ୍ୟେ ପତିତେଷୁ କଣ୍ଟକାନ୍ୟେଧିତ୍ୱା ତାନି ଜଗ୍ରସୁଃ|
8 D’autres tombèrent dans une bonne terre et produisirent des fruits, l’un cent, l’autre soixante, l’autre trente.
ଅପରଞ୍ଚ କତିପଯବୀଜାନି ଉର୍ୱ୍ୱରାଯାଂ ପତିତାନି; ତେଷାଂ ମଧ୍ୟେ କାନିଚିତ୍ ଶତଗୁଣାନି କାନିଚିତ୍ ଷଷ୍ଟିଗୁଣାନି କାନିଚିତ୍ ତ୍ରିଂଶଗୁଂଣାନି ଫଲାନି ଫଲିତୱନ୍ତି|
9 Que celui qui a des oreilles pour entendre, entende.
ଶ୍ରୋତୁଂ ଯସ୍ୟ ଶ୍ରୁତୀ ଆସାତେ ସ ଶୃଣୁଯାତ୍|
10 Et ses disciples s’approchant, lui dirent: Pourquoi leur parlez-vous en paraboles?
ଅନନ୍ତରଂ ଶିଷ୍ୟୈରାଗତ୍ୟ ସୋଽପୃଚ୍ଛ୍ୟତ, ଭୱତା ତେଭ୍ୟଃ କୁତୋ ଦୃଷ୍ଟାନ୍ତକଥା କଥ୍ୟତେ?
11 Il leur répondit, en disant: Parce que, pour vous, il vous a été donné de connaître les mystères du royaume des cieux; mais, pour eux, il ne leur a pas été donné.
ତତଃ ସ ପ୍ରତ୍ୟୱଦତ୍, ସ୍ୱର୍ଗରାଜ୍ୟସ୍ୟ ନିଗୂଢାଂ କଥାଂ ୱେଦିତୁଂ ଯୁଷ୍ମଭ୍ୟଂ ସାମର୍ଥ୍ୟମଦାଯି, କିନ୍ତୁ ତେଭ୍ୟୋ ନାଦାଯି|
12 Car celui qui a, on lui donnera, et il sera dans l’abondance; mais celui qui n’a pas, même ce qu’il a lui sera ôté.
ଯସ୍ମାଦ୍ ଯସ୍ୟାନ୍ତିକେ ୱର୍ଦ୍ଧତେ, ତସ୍ମାଯେୱ ଦାଯିଷ୍ୟତେ, ତସ୍ମାତ୍ ତସ୍ୟ ବାହୁଲ୍ୟଂ ଭୱିଷ୍ୟତି, କିନ୍ତୁ ଯସ୍ୟାନ୍ତିକେ ନ ୱର୍ଦ୍ଧତେ, ତସ୍ୟ ଯତ୍ କିଞ୍ଚନାସ୍ତେ, ତଦପି ତସ୍ମାଦ୍ ଆଦାଯିଷ୍ୟତେ|
13 C’est pourquoi je leur parle en paraboles, parce que voyant, ils ne voient point, et qu’écoutant, ils n’entendent ni ne comprennent.
ତେ ପଶ୍ୟନ୍ତୋପି ନ ପଶ୍ୟନ୍ତି, ଶୃଣ୍ୱନ୍ତୋପି ନ ଶୃଣ୍ୱନ୍ତି, ବୁଧ୍ୟମାନା ଅପି ନ ବୁଧ୍ୟନ୍ତେ ଚ, ତସ୍ମାତ୍ ତେଭ୍ୟୋ ଦୃଷ୍ଟାନ୍ତକଥା କଥ୍ୟତେ|
14 Aussi, c’est en eux que s’accomplit la prophétie d’Isaïe, disant: Vous écouterez de vos oreilles, et vous ne comprendrez point; vous regarderez de vos yeux, et vous ne verrez point.
ଯଥା କର୍ଣୈଃ ଶ୍ରୋଷ୍ୟଥ ଯୂଯଂ ୱୈ କିନ୍ତୁ ଯୂଯଂ ନ ଭୋତ୍ସ୍ୟଥ| ନେତ୍ରୈର୍ଦ୍ରକ୍ଷ୍ୟଥ ଯୂଯଞ୍ଚ ପରିଜ୍ଞାତୁଂ ନ ଶକ୍ଷ୍ୟଥ| ତେ ମାନୁଷା ଯଥା ନୈୱ ପରିପଶ୍ୟନ୍ତି ଲୋଚନୈଃ| କର୍ଣୈ ର୍ୟଥା ନ ଶୃଣ୍ୱନ୍ତି ନ ବୁଧ୍ୟନ୍ତେ ଚ ମାନସୈଃ| ୱ୍ୟାୱର୍ତ୍ତିତେଷୁ ଚିତ୍ତେଷୁ କାଲେ କୁତ୍ରାପି ତୈର୍ଜନୈଃ| ମତ୍ତସ୍ତେ ମନୁଜାଃ ସ୍ୱସ୍ଥା ଯଥା ନୈୱ ଭୱନ୍ତି ଚ| ତଥା ତେଷାଂ ମନୁଷ୍ୟାଣାଂ କ୍ରିଯନ୍ତେ ସ୍ଥୂଲବୁଦ୍ଧଯଃ| ବଧିରୀଭୂତକର୍ଣାଶ୍ଚ ଜାତାଶ୍ଚ ମୁଦ୍ରିତା ଦୃଶଃ|
15 Car le cœur de ce peuple s’est appesanti, et ses oreilles se sont endurcies, et ils ont fermé leurs yeux, de peur que leurs yeux ne voient, que leurs oreilles n’entendent, que leur cœur ne comprenne, et que, se convertissant, je ne les guérisse.
ଯଦେତାନି ୱଚନାନି ଯିଶଯିଯଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିନା ପ୍ରୋକ୍ତାନି ତେଷୁ ତାନି ଫଲନ୍ତି|
16 Mais heureux vos yeux, parce qu’ils voient, et vos oreilles, parce qu’elles entendent.
କିନ୍ତୁ ଯୁଷ୍ମାକଂ ନଯନାନି ଧନ୍ୟାନି, ଯସ୍ମାତ୍ ତାନି ୱୀକ୍ଷନ୍ତେ; ଧନ୍ୟାଶ୍ଚ ଯୁଷ୍ମାକଂ ଶବ୍ଦଗ୍ରହାଃ, ଯସ୍ମାତ୍ ତୈରାକର୍ଣ୍ୟତେ|
17 Car, en vérité, je vous dis que beaucoup de prophètes et de justes ont désiré voir ce que vous voyez, et ne l’ont pas vu; entendre ce que vous entendez, et ne l’ont point entendu.
ମଯା ଯୂଯଂ ତଥ୍ୟଂ ୱଚାମି ଯୁଷ୍ମାଭି ର୍ୟଦ୍ୟଦ୍ ୱୀକ୍ଷ୍ୟତେ, ତଦ୍ ବହୱୋ ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିନୋ ଧାର୍ମ୍ମିକାଶ୍ଚ ମାନୱା ଦିଦୃକ୍ଷନ୍ତୋପି ଦ୍ରଷ୍ଟୁଂ ନାଲଭନ୍ତ, ପୁନଶ୍ଚ ଯୂଯଂ ଯଦ୍ୟତ୍ ଶୃଣୁଥ, ତତ୍ ତେ ଶୁଶ୍ରୂଷମାଣା ଅପି ଶ୍ରୋତୁଂ ନାଲଭନ୍ତ|
18 Vous donc, entendez la parabole de celui qui sème.
କୃଷୀୱଲୀଯଦୃଷ୍ଟାନ୍ତସ୍ୟାର୍ଥଂ ଶୃଣୁତ|
19 Quiconque entend la parole du royaume et ne la comprend pas, l’esprit malin vient et il enlève ce qui a été semé dans son cœur: tel est celui qui a reçu la semence le long du chemin.
ମାର୍ଗପାର୍ଶ୍ୱେ ବୀଜାନ୍ୟୁପ୍ତାନି ତସ୍ୟାର୍ଥ ଏଷଃ, ଯଦା କଶ୍ଚିତ୍ ରାଜ୍ୟସ୍ୟ କଥାଂ ନିଶମ୍ୟ ନ ବୁଧ୍ୟତେ, ତଦା ପାପାତ୍ମାଗତ୍ୟ ତଦୀଯମନସ ଉପ୍ତାଂ କଥାଂ ହରନ୍ ନଯତି|
20 Celui qui a reçu la semence dans les endroits pierreux, c’est celui qui écoute la parole et la reçoit d’abord avec joie;
ଅପରଂ ପାଷାଣସ୍ଥଲେ ବୀଜାନ୍ୟୁପ୍ତାନି ତସ୍ୟାର୍ଥ ଏଷଃ; କଶ୍ଚିତ୍ କଥାଂ ଶ୍ରୁତ୍ୱୈୱ ହର୍ଷଚିତ୍ତେନ ଗୃହ୍ଲାତି,
21 Mais comme il n’a pas en lui de racine, il ne se maintient pas longtemps; car la tribulation et la persécution survenant à cause de la parole, il est aussitôt scandalisé.
କିନ୍ତୁ ତସ୍ୟ ମନସି ମୂଲାପ୍ରୱିଷ୍ଟତ୍ୱାତ୍ ସ କିଞ୍ଚିତ୍କାଲମାତ୍ରଂ ସ୍ଥିରସ୍ତିଷ୍ଠତି; ପଶ୍ଚାତ ତତ୍କଥାକାରଣାତ୍ କୋପି କ୍ଲେସ୍ତାଡନା ୱା ଚେତ୍ ଜାଯତେ, ତର୍ହି ସ ତତ୍କ୍ଷଣାଦ୍ ୱିଘ୍ନମେତି|
22 Celui qui a reçu la semence parmi les épines, c’est celui qui écoute la parole; mais les sollicitudes de ce siècle et la tromperie des richesses étouffent cette parole, et elle reste sans fruit. (aiōn g165)
ଅପରଂ କଣ୍ଟକାନାଂ ମଧ୍ୟେ ବୀଜାନ୍ୟୁପ୍ତାନି ତଦର୍ଥ ଏଷଃ; କେନଚିତ୍ କଥାଯାଂ ଶ୍ରୁତାଯାଂ ସାଂସାରିକଚିନ୍ତାଭି ର୍ଭ୍ରାନ୍ତିଭିଶ୍ଚ ସା ଗ୍ରସ୍ୟତେ, ତେନ ସା ମା ୱିଫଲା ଭୱତି| (aiōn g165)
23 Mais celui qui a reçu la semence dans une bonne terre, c’est celui qui écoute la parole et la comprend; qui porte du fruit, et rend ou cent, ou soixante, ou trente.
ଅପରମ୍ ଉର୍ୱ୍ୱରାଯାଂ ବୀଜାନ୍ୟୁପ୍ତାନି ତଦର୍ଥ ଏଷଃ; ଯେ ତାଂ କଥାଂ ଶ୍ରୁତ୍ୱା ୱୁଧ୍ୟନ୍ତେ, ତେ ଫଲିତାଃ ସନ୍ତଃ କେଚିତ୍ ଶତଗୁଣାନି କେଚିତ ଷଷ୍ଟିଗୁଣାନି କେଚିଚ୍ଚ ତ୍ରିଂଶଦ୍ଗୁଣାନି ଫଲାନି ଜନଯନ୍ତି|
24 Il leur proposa une autre parabole, disant: Le royaume des cieux est semblable à un homme qui avait semé du bon grain dans son champ.
ଅନନ୍ତରଂ ସୋପରାମେକାଂ ଦୃଷ୍ଟାନ୍ତକଥାମୁପସ୍ଥାପ୍ୟ ତେଭ୍ୟଃ କଥଯାମାସ; ସ୍ୱର୍ଗୀଯରାଜ୍ୟଂ ତାଦୃଶେନ କେନଚିଦ୍ ଗୃହସ୍ଥେନୋପମୀଯତେ, ଯେନ ସ୍ୱୀଯକ୍ଷେତ୍ରେ ପ୍ରଶସ୍ତବୀଜାନ୍ୟୌପ୍ୟନ୍ତ|
25 Mais pendant que les hommes dormaient, son ennemi vint et sema de l’ivraie au milieu du froment, et s’en alla.
କିନ୍ତୁ କ୍ଷଣଦାଯାଂ ସକଲଲୋକେଷୁ ସୁପ୍ତେଷୁ ତସ୍ୟ ରିପୁରାଗତ୍ୟ ତେଷାଂ ଗୋଧୂମବୀଜାନାଂ ମଧ୍ୟେ ୱନ୍ୟଯୱମବୀଜାନ୍ୟୁପ୍ତ୍ୱା ୱୱ୍ରାଜ|
26 L’herbe ayant donc crû et produit son fruit, alors parut aussi l’ivraie.
ତତୋ ଯଦା ବୀଜେଭ୍ୟୋଽଙ୍କରା ଜାଯମାନାଃ କଣିଶାନି ଘୃତୱନ୍ତଃ; ତଦା ୱନ୍ୟଯୱସାନ୍ୟପି ଦୃଶ୍ୟମାନାନ୍ୟଭୱନ୍|
27 Cependant les serviteurs du père de famille s’approchant, lui demandèrent: Seigneur, n’avez vous pas semé du bon grain dans votre champ? D’où vient donc qu’il y a de l’ivraie?
ତତୋ ଗୃହସ୍ଥସ୍ୟ ଦାସେଯା ଆଗମ୍ୟ ତସ୍ମୈ କଥଯାଞ୍ଚକ୍ରୁଃ, ହେ ମହେଚ୍ଛ, ଭୱତା କିଂ କ୍ଷେତ୍ରେ ଭଦ୍ରବୀଜାନି ନୌପ୍ୟନ୍ତ? ତଥାତ୍ୱେ ୱନ୍ୟଯୱସାନି କୃତ ଆଯନ୍?
28 Et il leur répondit: C’est un homme ennemi qui a fait cela. Les serviteurs lui demandèrent: Voulez-vous que nous allions l’arracher?
ତଦାନୀଂ ତେନ ତେ ପ୍ରତିଗଦିତାଃ, କେନଚିତ୍ ରିପୁଣା କର୍ମ୍ମଦମକାରି| ଦାସେଯାଃ କଥଯାମାସୁଃ, ୱଯଂ ଗତ୍ୱା ତାନ୍ୟୁତ୍ପାଯ୍ୟ କ୍ଷିପାମୋ ଭୱତଃ କୀଦୃଶୀଚ୍ଛା ଜାଯତେ?
29 Il répondit: Non, de peur qu’arrachant l’ivraie, vous n’arrachiez aussi le froment avec elle.
ତେନାୱାଦି, ନହି, ଶଙ୍କେଽହଂ ୱନ୍ୟଯୱସୋତ୍ପାଟନକାଲେ ଯୁଷ୍ମାଭିସ୍ତୈଃ ସାକଂ ଗୋଧୂମା ଅପ୍ୟୁତ୍ପାଟିଷ୍ୟନ୍ତେ|
30 Laissez l’un et l’autre croître jusqu’à la moisson, et, au temps de la moisson, je dirai aux moissonneurs: Arrachez d’abord l’ivraie, et liez-la en gerbes pour la brûler; mais le froment, rassemblez-le dans mon grenier.
ଅତଃ ଶ୍ସ୍ୟକର୍ତ୍ତନକାଲଂ ଯାୱଦ୍ ଉଭଯାନ୍ୟପି ସହ ୱର୍ଦ୍ଧନ୍ତାଂ, ପଶ୍ଚାତ୍ କର୍ତ୍ତନକାଲେ କର୍ତ୍ତକାନ୍ ୱକ୍ଷ୍ୟାମି, ଯୂଯମାଦୌ ୱନ୍ୟଯୱସାନି ସଂଗୃହ୍ୟ ଦାହଯିତୁଂ ୱୀଟିକା ବଦ୍ୱ୍ୱା ସ୍ଥାପଯତ; କିନ୍ତୁ ସର୍ୱ୍ୱେ ଗୋଧୂମା ଯୁଷ୍ମାଭି ର୍ଭାଣ୍ଡାଗାରଂ ନୀତ୍ୱା ସ୍ଥାପ୍ୟନ୍ତାମ୍|
31 Il leur proposa une autre parabole, disant: Le royaume des cieux est semblable à un grain de sénevé, qu’un homme prit et sema dans son champ.
ଅନନ୍ତରଂ ସୋପରାମେକାଂ ଦୃଷ୍ଟାନ୍ତକଥାମୁତ୍ଥାପ୍ୟ ତେଭ୍ୟଃ କଥିତୱାନ୍ କଶ୍ଚିନ୍ମନୁଜଃ ସର୍ଷପବୀଜମେକଂ ନୀତ୍ୱା ସ୍ୱକ୍ଷେତ୍ର ଉୱାପ|
32 C’est, à la vérité, le plus petit de tous les grains; mais lorsqu’il a crû, il est plus grand que toutes les plantes, et il devient un arbre; de sorte que les oiseaux du ciel viennent habiter dans ses rameaux.
ସର୍ଷପବୀଜଂ ସର୍ୱ୍ୱସ୍ମାଦ୍ ବୀଜାତ୍ କ୍ଷୁଦ୍ରମପି ସଦଙ୍କୁରିତଂ ସର୍ୱ୍ୱସ୍ମାତ୍ ଶାକାତ୍ ବୃହଦ୍ ଭୱତି; ସ ତାଦୃଶସ୍ତରୁ ର୍ଭୱତି, ଯସ୍ୟ ଶାଖାସୁ ନଭସଃ ଖଗା ଆଗତ୍ୟ ନିୱସନ୍ତି; ସ୍ୱର୍ଗୀଯରାଜ୍ୟଂ ତାଦୃଶସ୍ୟ ସର୍ଷପୈକସ୍ୟ ସମମ୍|
33 Il leur dit encore cette autre parabole: Le royaume du ciel est semblable au levain qu’une femme prend et mêle dans trois mesures de farine, jusqu’à ce que le tout ait fermenté.
ପୁନରପି ସ ଉପମାକଥାମେକାଂ ତେଭ୍ୟଃ କଥଯାଞ୍ଚକାର; କାଚନ ଯୋଷିତ୍ ଯତ୍ କିଣ୍ୱମାଦାଯ ଦ୍ରୋଣତ୍ରଯମିତଗୋଧୂମଚୂର୍ଣାନାଂ ମଧ୍ୟେ ସର୍ୱ୍ୱେଷାଂ ମିଶ୍ରୀଭୱନପର୍ୟ୍ୟନ୍ତଂ ସମାଚ୍ଛାଦ୍ୟ ନିଧତ୍ତୱତୀ, ତତ୍କିଣ୍ୱମିୱ ସ୍ୱର୍ଗରାଜ୍ୟଂ|
34 Jésus dit toutes ces choses en paraboles à la multitude; et il ne lui parlait point sans paraboles;
ଇତ୍ଥଂ ଯୀଶୁ ର୍ମନୁଜନିୱହାନାଂ ସନ୍ନିଧାୱୁପମାକଥାଭିରେତାନ୍ୟାଖ୍ୟାନାନି କଥିତୱାନ୍ ଉପମାଂ ୱିନା ତେଭ୍ୟଃ କିମପି କଥାଂ ନାକଥଯତ୍|
35 Afin que s’accomplît la parole du prophète disant: J’ouvrirai ma bouche en paraboles, et je révélerai des choses cachées depuis la fondation du monde.
ଏତେନ ଦୃଷ୍ଟାନ୍ତୀଯେନ ୱାକ୍ୟେନ ୱ୍ୟାଦାଯ ୱଦନଂ ନିଜଂ| ଅହଂ ପ୍ରକାଶଯିଷ୍ୟାମି ଗୁପ୍ତୱାକ୍ୟଂ ପୁରାଭୱଂ| ଯଦେତଦ୍ୱଚନଂ ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିନା ପ୍ରୋକ୍ତମାସୀତ୍, ତତ୍ ସିଦ୍ଧମଭୱତ୍|
36 Alors, la multitude renvoyée, il vint dans la maison, et ses disciples s’approchèrent de lui, disant: Expliquez-nous la parabole de l’ivraie semée dans le champ.
ସର୍ୱ୍ୱାନ୍ ମନୁଜାନ୍ ୱିସୃଜ୍ୟ ଯୀଶୌ ଗୃହଂ ପ୍ରୱିଷ୍ଟେ ତଚ୍ଛିଷ୍ୟା ଆଗତ୍ୟ ଯୀଶୱେ କଥିତୱନ୍ତଃ, କ୍ଷେତ୍ରସ୍ୟ ୱନ୍ୟଯୱସୀଯଦୃଷ୍ଟାନ୍ତକଥାମ୍ ଭୱାନ ଅସ୍ମାନ୍ ସ୍ପଷ୍ଟୀକୃତ୍ୟ ୱଦତୁ|
37 Jésus répondant, leur dit: Celui qui sème le bon grain, c’est le Fils de l’homme,
ତତଃ ସ ପ୍ରତ୍ୟୁୱାଚ, ଯେନ ଭଦ୍ରବୀଜାନ୍ୟୁପ୍ୟନ୍ତେ ସ ମନୁଜପୁତ୍ରଃ,
38 Et le champ, c’est le monde. Mais le bon grain, ce sont les enfants du royaume, et l’ivraie les enfants du malin esprit.
କ୍ଷେତ୍ରଂ ଜଗତ୍, ଭଦ୍ରବୀଜାନୀ ରାଜ୍ୟସ୍ୟ ସନ୍ତାନାଃ,
39 L’ennemi qui l’a semée, c’est le démon. La moisson, c’est la consommation du siècle; et les moissonneurs sont les anges. (aiōn g165)
ୱନ୍ୟଯୱସାନି ପାପାତ୍ମନଃ ସନ୍ତାନାଃ| ଯେନ ରିପୁଣା ତାନ୍ୟୁପ୍ତାନି ସ ଶଯତାନଃ, କର୍ତ୍ତନସମଯଶ୍ଚ ଜଗତଃ ଶେଷଃ, କର୍ତ୍ତକାଃ ସ୍ୱର୍ଗୀଯଦୂତାଃ| (aiōn g165)
40 Comme donc on arrache l’ivraie et qu’on la brûle dans le feu, ainsi en sera-t-il à la consommation du siècle. (aiōn g165)
ଯଥା ୱନ୍ୟଯୱସାନି ସଂଗୃହ୍ୟ ଦାହ୍ୟନ୍ତେ, ତଥା ଜଗତଃ ଶେଷେ ଭୱିଷ୍ୟତି; (aiōn g165)
41 Le Fils de l’homme enverra ses anges, et ils enlèveront de son royaume tous les scandales et ceux qui commettent l’iniquité;
ଅର୍ଥାତ୍ ମନୁଜସୁତଃ ସ୍ୱାଂଯଦୂତାନ୍ ପ୍ରେଷଯିଷ୍ୟତି, ତେନ ତେ ଚ ତସ୍ୟ ରାଜ୍ୟାତ୍ ସର୍ୱ୍ୱାନ୍ ୱିଘ୍ନକାରିଣୋଽଧାର୍ମ୍ମିକଲୋକାଂଶ୍ଚ ସଂଗୃହ୍ୟ
42 Et ils les jetteront dans la fournaise du feu. Là sera le pleur et le grincement de dents.
ଯତ୍ର ରୋଦନଂ ଦନ୍ତଘର୍ଷଣଞ୍ଚ ଭୱତି, ତତ୍ରାଗ୍ନିକୁଣ୍ଡେ ନିକ୍ଷେପ୍ସ୍ୟନ୍ତି|
43 Alors les justes resplendiront comme le soleil dans le royaume de leur Père. Que celui qui a des oreilles pour entendre, entende.
ତଦାନୀଂ ଧାର୍ମ୍ମିକଲୋକାଃ ସ୍ୱେଷାଂ ପିତୂ ରାଜ୍ୟେ ଭାସ୍କରଇୱ ତେଜସ୍ୱିନୋ ଭୱିଷ୍ୟନ୍ତି| ଶ୍ରୋତୁଂ ଯସ୍ୟ ଶ୍ରୁତୀ ଆସାତେ, ମ ଶୃଣୁଯାତ୍|
44 Le royaume des cieux est semblable à un trésor caché dans un champ; celui qui l’a trouvé, le cache, et à cause de la joie qu’il en a, il va et vend tout ce qu’il a, et il achète ce champ.
ଅପରଞ୍ଚ କ୍ଷେତ୍ରମଧ୍ୟେ ନିଧିଂ ପଶ୍ୟନ୍ ଯୋ ଗୋପଯତି, ତତଃ ପରଂ ସାନନ୍ଦୋ ଗତ୍ୱା ସ୍ୱୀଯସର୍ୱ୍ୱସ୍ୱଂ ୱିକ୍ରୀଯ ତ୍ତକ୍ଷେତ୍ରଂ କ୍ରୀଣାତି, ସ ଇୱ ସ୍ୱର୍ଗରାଜ୍ୟଂ|
45 Le royaume des cieux est encore semblable à un marchand qui cherchait de bonnes perles;
ଅନ୍ୟଞ୍ଚ ଯୋ ୱଣିକ୍ ଉତ୍ତମାଂ ମୁକ୍ତାଂ ଗୱେଷଯନ୍
46 Or, une perle précieuse trouvée, il s’en alla, vendit tout ce qu’il avait, et l’acheta.
ମହାର୍ଘାଂ ମୁକ୍ତାଂ ୱିଲୋକ୍ୟ ନିଜସର୍ୱ୍ୱସ୍ୱଂ ୱିକ୍ରୀଯ ତାଂ କ୍ରୀଣାତି, ସ ଇୱ ସ୍ୱର୍ଗରାଜ୍ୟଂ|
47 Le royaume de Dieu est encore semblable à un filet jeté dans la mer, qui prend toutes sortes de poissons;
ପୁନଶ୍ଚ ସମୁଦ୍ରୋ ନିକ୍ଷିପ୍ତଃ ସର୍ୱ୍ୱପ୍ରକାରମୀନସଂଗ୍ରାହ୍ୟାନାଯଇୱ ସ୍ୱର୍ଗରାଜ୍ୟଂ|
48 Et, lorsqu’il est plein, les pêcheurs le retirant, puis, s’asseyant sur le rivage, ils choisissent les bons, les mettent dans des vases, et jettent les mauvais dehors.
ତସ୍ମିନ୍ ଆନାଯେ ପୂର୍ଣେ ଜନା ଯଥା ରୋଧସ୍ୟୁତ୍ତୋଲ୍ୟ ସମୁପୱିଶ୍ୟ ପ୍ରଶସ୍ତମୀନାନ୍ ସଂଗ୍ରହ୍ୟ ଭାଜନେଷୁ ନିଦଧତେ, କୁତ୍ସିତାନ୍ ନିକ୍ଷିପନ୍ତି;
49 Ainsi en sera-t-il à la consommation du siècle; les anges viendront et sépareront les méchants du milieu des justes, (aiōn g165)
ତଥୈୱ ଜଗତଃ ଶେଷେ ଭୱିଷ୍ୟତି, ଫଲତଃ ସ୍ୱର୍ଗୀଯଦୂତା ଆଗତ୍ୟ ପୁଣ୍ୟୱଜ୍ଜନାନାଂ ମଧ୍ୟାତ୍ ପାପିନଃ ପୃଥକ୍ କୃତ୍ୱା ୱହ୍ନିକୁଣ୍ଡେ ନିକ୍ଷେପ୍ସ୍ୟନ୍ତି, (aiōn g165)
50 Et les jetteront dans la fournaise du feu. Là sera le pleur et le grincement de dents.
ତତ୍ର ରୋଦନଂ ଦନ୍ତୈ ର୍ଦନ୍ତଘର୍ଷଣଞ୍ଚ ଭୱିଷ୍ୟତଃ|
51 Avez-vous bien compris tout ceci? Ils lui dirent: Oui.
ଯୀଶୁନା ତେ ପୃଷ୍ଟା ଯୁଷ୍ମାଭିଃ କିମେତାନ୍ୟାଖ୍ୟାନାନ୍ୟବୁଧ୍ୟନ୍ତ? ତଦା ତେ ପ୍ରତ୍ୟୱଦନ୍, ସତ୍ୟଂ ପ୍ରଭୋ|
52 Et il ajouta: C’est pourquoi tout scribe, instruit de ce qui touche le royaume des cieux, est semblable au père de famille qui tire de son trésor des choses nouvelles et des choses anciennes.
ତଦାନୀଂ ସ କଥିତୱାନ୍, ନିଜଭାଣ୍ଡାଗାରାତ୍ ନୱୀନପୁରାତନାନି ୱସ୍ତୂନି ନିର୍ଗମଯତି ଯୋ ଗୃହସ୍ଥଃ ସ ଇୱ ସ୍ୱର୍ଗରାଜ୍ୟମଧି ଶିକ୍ଷିତାଃ ସ୍ୱର୍ୱ ଉପଦେଷ୍ଟାରଃ|
53 Et il arriva que, lorsque Jésus eut achevé ces paraboles, il partit de là.
ଅନନ୍ତରଂ ଯୀଶୁରେତାଃ ସର୍ୱ୍ୱା ଦୃଷ୍ଟାନ୍ତକଥାଃ ସମାପ୍ୟ ତସ୍ମାତ୍ ସ୍ଥାନାତ୍ ପ୍ରତସ୍ଥେ| ଅପରଂ ସ୍ୱଦେଶମାଗତ୍ୟ ଜନାନ୍ ଭଜନଭୱନ ଉପଦିଷ୍ଟୱାନ୍;
54 Or étant venu dans son pays, il les instruisait dans leurs synagogues; de sorte que saisis d’étonnement, ils disaient: D’où viennent à celui-ci cette sagesse et ces miracles?
ତେ ୱିସ୍ମଯଂ ଗତ୍ୱା କଥିତୱନ୍ତ ଏତସ୍ୟୈତାଦୃଶଂ ଜ୍ଞାନମ୍ ଆଶ୍ଚର୍ୟ୍ୟଂ କର୍ମ୍ମ ଚ କସ୍ମାଦ୍ ଅଜାଯତ?
55 N’est-ce pas le fils du charpentier? Sa mère ne s’appelle-t-elle point Marie? et ses frères, Jacques, Joseph, Simon et Jude?
କିମଯଂ ସୂତ୍ରଧାରସ୍ୟ ପୁତ୍ରୋ ନହି? ଏତସ୍ୟ ମାତୁ ର୍ନାମ ଚ କିଂ ମରିଯମ୍ ନହି? ଯାକୁବ୍-ଯୂଷଫ୍-ଶିମୋନ୍-ଯିହୂଦାଶ୍ଚ କିମେତସ୍ୟ ଭ୍ରାତରୋ ନହି?
56 Et ses sœurs, ne sont-elles pas toutes parmi nous? D’où lui viennent donc toutes ces choses?
ଏତସ୍ୟ ଭଗିନ୍ୟଶ୍ଚ କିମସ୍ମାକଂ ମଧ୍ୟେ ନ ସନ୍ତି? ତର୍ହି କସ୍ମାଦଯମେତାନି ଲବ୍ଧୱାନ୍? ଇତ୍ଥଂ ସ ତେଷାଂ ୱିଘ୍ନରୂପୋ ବଭୂୱ;
57 Et ils se scandalisaient de lui. Mais Jésus leur dit: Un prophète n’est pas sans honneur si ce n’est dans sa patrie et dans sa maison.
ତତୋ ଯୀଶୁନା ନିଗଦିତଂ ସ୍ୱଦେଶୀଯଜନାନାଂ ମଧ୍ୟଂ ୱିନା ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦୀ କୁତ୍ରାପ୍ୟନ୍ୟତ୍ର ନାସମ୍ମାନ୍ୟୋ ଭୱତୀ|
58 Et il ne fit pas là beaucoup de miracles, à cause de leur incrédulité.
ତେଷାମୱିଶ୍ୱାସହେତୋଃ ସ ତତ୍ର ସ୍ଥାନେ ବହ୍ୱାଶ୍ଚର୍ୟ୍ୟକର୍ମ୍ମାଣି ନ କୃତୱାନ୍|
