Job 31

1 J’ai fait un pacte avec mes yeux pour ne pas même penser à une vierge.

Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

2 Car autrement quelle part d’en haut aurait Dieu pour moi, et quel héritage des cieux, le Tout-Puissant?

Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

3 Est-ce que la ruine n’est pas pour le méchant, et l’aliénation des héritages pour ceux qui opèrent l’injustice?

Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

4 Dieu ne considère-t-il pas mes voies, et tous mes pas, ne les compte-t-il point?

Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

5 Si j’ai marché dans la vanité; si mon pied s’est hâté dans la ruse;

Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

6 Que Dieu me pèse dans une balance juste, et qu’il connaisse ma simplicité.

Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

7 Que si mon pas s’est détourné de la voie, et si mon cœur a suivi mes yeux, et si à mes mains s’est attachée quelque souillure;

Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

8 Que je sème et qu’un autre mange, et que ma race soit arrachée jusqu’à la racine.

Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

9 Si mon cœur a été séduit au sujet d’une femme, et si à la porte de mon ami j’ai dressé des embûches;

Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

10 Que ma femme soit la prostituée d’un autre, et que d’autres la déshonorent.

Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

11 Car l’adultère est un crime énorme, et une iniquité très grande.

Јер је то грдило и безакоње за судије.

12 C’est un feu qui dévore jusqu’à la perdition, et qui extirpe toutes les productions.

Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

13 Si j’ai dédaigné d’aller en jugement avec mon serviteur et ma servante, lorsqu’ils disputaient contre moi.

Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

14 (Car que ferai-je, lorsque Dieu se lèvera pour me juger? et lorsqu’il m’interrogera, que lui répondrai-je?

Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

15 N’est-ce pas celui qui m’a fait dans le sein de ma mère, qui l’a fait lui aussi, et le même qui m’a formé en elle?)

Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

16 Si j’ai refusé aux pauvres ce qu’ils voulaient, et si j’ai fait attendre les yeux de la veuve;

Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

17 Si j’ai mangé seul ma bouchée de pain, et si le pupille n’en a pas mangé aussi:

И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

18 (Car dès mon enfance la compassion a crû avec moi, et du sein de ma mère elle est sortie avec moi.)

Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

19 Si j’ai détourné mes yeux de celui qui mourait, parce qu’il n’avait pas de quoi se couvrir, et du pauvre qui était sans vêtement;

Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

20 Si ses flancs ne m’ont pas béni, et s’il n’a pas été réchauffé par les toisons de mes brebis:

Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

21 Si j’ai levé ma main contre un orphelin, même lorsque je me voyais supérieur à la porte de la ville:

Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

22 Que mon épaule tombe séparée de sa jointure, et que mon bras avec tous mes os soit entièrement brisé:

Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

23 Car j’ai toujours craint Dieu comme des îlots soulevés au-dessus de moi, et je n’ai pu supporter le poids de sa majesté.

Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

24 Si j’ai pris l’or pour ma force, et si j’ai dit à l’or affiné: Tu es ma confiance:

Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

25 Si je me suis livré à l’allégresse à cause de mes abondantes richesses, et parce que ma main a trouvé des biens en très grand nombre;

Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

26 Si j’ai vu le soleil, lorsqu’il brillait de son vif éclat, et la lune marchant dans son clair,

Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

27 Et si mon cœur s’est livré à la joie en secret, et si j’ai baisé ma main de ma bouche;

И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

28 Ce qui est une iniquité très grande, et nier le Dieu très haut:

И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

29 Si je me suis réjoui de la ruine de celui qui me haïssait, et si j’ai bondi de joie de ce que le malheur l’avait atteint:

Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

30 (Car je n’ai pas permis à ma bouche de pécher en cherchant à maudire son âme.)

Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

31 Si les hommes de ma tente n’ont pas dit: Qui nous donnera de nous rassasier de sa chair?

Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

32 (L’étranger en effet n’est pas resté dehors; ma porte a toujours été ouverte au voyageur.)

Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

33 Si comme homme, j’ai tenu mon péché secret, et si j’ai caché dans mon sein mon iniquité;

Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

34 Si j’ai été saisi d’effroi à cause de la grande multitude, et si le mépris de mes reproches m’a épouvanté, et si je ne me suis pas plutôt tenu dans le silence, sans sortir de ma porte:

Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

35 Qui me donnera quelqu’un qui m’entende, afin que le Tout-Puissant écoute mon désir, et que celui qui juge, écrive lui-même un livre,

О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

36 Afin que sur mon épaule je porte ce livre, et que je le mette comme une couronne autour de ma tête?

Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

37 À chacun de mes pas j’en prononcerai les paroles, et je le présenterai comme à un prince.

Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

38 Si la terre qui m’appartient crie contre moi, et que ses sillons pleurent avec elle;

Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

39 Si j’ai mangé ses fruits sans argent, et si j’ai affligé l’âme de ses cultivateurs:

Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

40 Qu’au lieu de blé il me naisse des ronces, et au lieu d’orge, des épines.

Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.