Actes 15
1 Et quelques-uns, qui étaient descendus de Judée, enseignaient aux frères: Si vous n’êtes circoncis suivant le rit de Moïse, vous ne pouvez être sauvés.
И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
2 Paul et Barnabé s’étant donc fortement élevés contre eux, il fut résolu que Paul et Barnabé, et quelques-uns d’entre les autres, iraient à Jérusalem vers les apôtres et les prêtres pour cette question.
А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
3 Ceux-ci donc, accompagnés par l’Eglise, traversèrent la Phénicie et la Samarie, racontant la conversion des gentils; et ils causaient ainsi à tous les frères une grande joie.
А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
4 Arrivés à Jérusalem, ils furent reçus par l’Eglise, par les apôtres et les anciens, auxquels ils racontèrent combien Dieu avait fait de grandes choses avec eux.
А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
5 Mais que quelques-uns de la secte des pharisiens, qui avaient embrassé la foi, s’étaient levés, disant qu’il fallait qu’ils fussent circoncis, et qu’on leur ordonnât de garder la loi de Moïse.
Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
6 Les apôtres et les prêtres s’assemblèrent donc pour examiner cette question.
А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
7 Mais après une grande discussion, Pierre, se levant, leur dit: Hommes, mes frères, vous savez qu’en des jours déjà anciens. Dieu m’a choisi parmi vous afin que les gentils entendissent par ma bouche la parole de l’Evangile, et qu’ils crussent.
И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8 Et Dieu, qui connaît les cœurs, leur a rendu témoignage, leur donnant l’Esprit-Saint, comme à nous;
И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
9 Et il n’a fait entre nous et eux aucune différence, purifiant leurs cœurs par la foi.
И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
10 Maintenant donc, pourquoi tentez-vous Dieu, imposant aux disciples un joug que ni nos pères ni nous n’avons pu porter?
Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
11 Mais c’est par la grâce de Jésus-Christ que nous croyons être sauvés, comme eux aussi.
Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12 Alors toute l’assemblée se tut; et ils écoutaient Barnabé et Paul racontant combien de miracles et de prodiges Dieu avait faits par eux parmi les gentils.
Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
13 Et après qu’ils se furent tus, Jacques répondit, disant: Hommes, mes frères, écoutez-moi:
А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
14 Simon a raconté comment Dieu, dès le principe, a visité les gentils, afin de choisir parmi eux un peuple pour son nom.
Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
15 Et les paroles des prophètes s’accordent avec lui, ainsi qu’il est écrit:
И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
16 Après cela je reviendrai, et je rebâtirai le tabernacle de David, qui est tombé; je réparerai ses ruines et je le relèverai;
Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17 Afin que le reste des hommes cherchent le Seigneur, et aussi toutes les nations sur lesquelles mon nom a été invoqué, dit le Seigneur, qui fait ces choses.
Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
Богу су позната од постања света сва дела Његова; (aiōn g165)
19 C’est pourquoi moi, je juge qu’on ne doit pas inquiéter ceux d’entre les gentils qui se convertissent à Dieu,
Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20 Mais leur écrire qu’ils s’abstiennent des souillures des idoles, de la fornication, des animaux étouffés, et du sang.
Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
21 Quant à Moïse, depuis les temps anciens, il a, en chaque ville, des hommes qui le prêchent dans les synagogues, où on le lit tous les jours de sabbat.
Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
22 Alors il plut aux apôtres et aux anciens, avec toute l’Eglise, de choisir quelques-uns d’entre eux, et de les envoyer, avec Paul et Barnabé, à Antioche: Jude, qui est surnommé Barsabas, et Silas, qui étaient des principaux entre les frères,
Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
23 Ecrivant par eux: Les APOTRES et les prêtres, frères, aux frères d’entre les gentils, qui sont à Antioche, et en Syrie et en Cilicie, salut.
И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
24 Comme nous avons appris que quelques-uns sortant d’au milieu de nous vous ont troublés par leurs discours, en bouleversant vos âmes, quoique nous ne leur eussions donné aucun ordre,
Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
25 Il a plu à nous tous de choisir des personnes et de les envoyer vers vous avec nos très chers Barnabé et Paul,
Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
26 Hommes qui ont exposé leur vie pour le nom de notre Seigneur Jésus-Christ.
С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
27 Nous avons donc envoyé Jude et Silas, qui vous rapporteront les mêmes choses de vive voix.
Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
28 Car il a semblé bon à l’Esprit-Saint et à nous, de ne vous imposer aucun autre fardeau que ces choses-ci, qui sont nécessaires:
Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
29 Que vous vous absteniez de ce qui a été sacrifié aux idoles, du sang, des animaux étouffés, et de la fornication; en vous en abstenant, vous agirez bien. Adieu.
Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
30 Ces envoyés donc se rendirent à Antioche, et, les fidèles rassemblés, ils remirent la lettre.
А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
31 Quand ils l’eurent lue, ils éprouvèrent beaucoup de joie et de consolation.
А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32 Et comme Jude et Silas étaient eux-mêmes prophètes, ils consolèrent les frères et les fortifièrent par de nombreux discours.
А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
33 Et, après avoir passé là quelque temps, ils furent renvoyés en paix par les frères à ceux qui les avaient envoyés.
И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
34 Cependant il parut bon à Silas de rester là, et Jude seul retourna à Jérusalem.
Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
35 Or Paul et Barnabé demeurèrent aussi à Antioche, enseignant et annonçant avec plusieurs autres la parole de Dieu.
А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
36 Mais quelques jours après Paul dit à Barnabé: Retournons visiter nos frères dans toutes les villes où nous avons prêché la parole du Seigneur, pour voir comment ils sont.
А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
37 Or Barnabé voulait prendre avec lui Jean, qui est surnommé Marc.
А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
38 Mais Paul lui représentait que celui qui les avait quittés en Pamphylie et n’était point allé avec eux pour cette œuvre, ne devait pas être repris.
Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
39 De là il y eut division entre eux, de sorte qu’ils se séparèrent l’un de l’autre. Barnabé ayant donc pris Marc, s’embarqua pour Chypre.
Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
40 Et Paul ayant choisi Silas, partit, commis à la grâce de Dieu par les frères.
А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
41 Or il parcourait la Syrie et la Cilicie, confirmant les Eglises, et leur ordonnant de garder les préceptes des apôtres et des prêtres.
И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
