Psaumes 69
1 Au maître-chantre. — De David. — Sur «Les lis». Sauve-moi, ô Dieu; Car les eaux menacent ma vie!
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 J'enfonce dans la fange d'un gouffre, Où je ne puis prendre pied. Je suis entré dans les eaux profondes; les flots me submergent.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Je suis las de crier, ma gorge est desséchée; Mes yeux se consument à attendre mon Dieu.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Ceux qui me haïssent sans motif Sont plus nombreux que les cheveux de ma tête. Ils sont puissants, les ennemis Qui veulent injustement me détruire; Je dois restituer ce que je n'ai pas ravi!
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Dieu, tu connais mes égarements. Et mes fautes ne te sont point cachées.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Qu'ils n'aient pas à rougir à cause de moi. Ceux qui se confient en toi, Seigneur, Éternel des armées! Qu'ils ne soient pas confus à mon sujet. Ceux qui te recherchent, Dieu d'Israël!
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Car c'est pour toi que je supporte l'opprobre, Et que la honte a couvert mon visage.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Je suis devenu un étranger pour mes frères, Un inconnu pour les fils de ma mère!
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Car le zèle de ta maison me dévore, Et les outrages de ceux qui t'outragent sont tombés sur moi.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 J'ai pleuré, j'ai jeûné. Et l'on m'en a fait un opprobre.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 J'ai pris un sac comme vêtement de deuil, Et je suis devenu leur risée.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Ceux qui sont assis à la porte de la ville parlent contre moi. Ceux qui boivent des liqueurs enivrantes Me raillent dans leurs chansons.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 Mais moi, je t'adresse ma prière, ô Éternel! Voici le moment favorable: Dieu, dans ta grande miséricorde. Réponds-moi, en m'accordant ton fidèle secours!
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Retire-moi du bourbier; Ne permets pas que j'y reste enfoncé. Délivre-moi de mes ennemis et des eaux profondes!
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Ne me laisse pas submerger par les flots en fureur, Ni engloutir par l'abîme, Et que le gouffre béant ne se referme pas sur moi.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Réponds-moi, ô Éternel; car ta grâce est bienfaisante. Dans tes compassions infinies, tourne-toi vers moi!
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Ne cache pas ta face à ton serviteur, Quand il est dans la détresse. Hâte-toi de me répondre!
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Approche-toi de mon âme et sauve-la; Délivre-moi, pour couvrir mes ennemis de confusion.
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Toi, tu vois mon opprobre, ma honte, mon ignominie: Mes oppresseurs sont tous devant tes yeux.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Leurs outrages m'ont brisé le coeur, et je suis anéanti. J'attendais un ami qui eût pitié de moi, mais en vain; Des consolateurs, mais je n'en ai pas trouvé!
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Mes adversaires mettent du fiel dans ma nourriture, Et pour apaiser ma soif, ils m'abreuvent de vinaigre.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Que la table, dressée devant eux, leur soit un piège, Un filet au sein de leur sécurité!
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Que leurs yeux s'obscurcissent et ne voient plus la lumière! Fais chanceler continuellement leurs pas!
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Répands sur eux ton indignation, Et que l'ardeur de ton courroux les atteigne!
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Que leur demeure soit déserte, Et que personne n'habite dans leurs tentes!
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Car ils persécutent celui que tu as frappé; Ils se plaisent à railler les souffrances de ceux que tu as blessés.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Qu'ils commettent iniquités sur iniquités, Et qu'ils n'aient point de part à ton salut!
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Qu'ils soient effacés du livre de vie. Et qu'ils ne soient pas inscrits au nombre des justes!
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Pour moi, je suis affligé et je souffre. Que ton secours, ô Dieu, soit pour moi une haute retraite!
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Je louerai le nom de Dieu dans mes cantiques; Je le glorifierai dans mes actions de grâces;
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 Et cela sera plus agréable à l'Éternel Que le sacrifice d'un boeuf aux cornes et aux sabots vigoureux.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Les humbles verront ma délivrance, et ils se réjouiront. Vous qui recherchez Dieu, que votre coeur revive!
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Car l'Eternel écoute les misérables, Et il ne dédaigne point son peuple captif.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Que les cieux et la terre entonnent ses louanges. Ainsi que les mers et tout ce qui vit dans leurs eaux!
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Car Dieu sauvera Sion et rebâtira les villes de Juda: Nos enfants viendront s'y établir. Et ils en posséderont le territoire.
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 La postérité de ses serviteurs aura ce pays pour héritage; Ceux qui aiment son nom y établiront leur demeure.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
