< Actes 5 >

1 Un homme, nommé Ananias, d'accord avec Saphira, sa femme, vendit une propriété,
ତଦା ଅନାନିଯନାମକ ଏକୋ ଜନୋ ଯସ୍ୟ ଭାର୍ୟ୍ୟାଯା ନାମ ସଫୀରା ସ ସ୍ୱାଧିକାରଂ ୱିକ୍ରୀଯ
2 et retint une partie du prix de la vente, avec l'assentiment de sa femme; il apporta le reste et le mit aux pieds des apôtres.
ସ୍ୱଭାର୍ୟ୍ୟାଂ ଜ୍ଞାପଯିତ୍ୱା ତନ୍ମୂଲ୍ୟସ୍ୟୈକାଂଶଂ ସଙ୍ଗୋପ୍ୟ ସ୍ଥାପଯିତ୍ୱା ତଦନ୍ୟାଂଶମାତ୍ରମାନୀଯ ପ୍ରେରିତାନାଂ ଚରଣେଷୁ ସମର୍ପିତୱାନ୍|
3 Alors Pierre lui dit: Ananias, pourquoi Satan est-il si complètement entré dans ton coeur, que tu aies menti au Saint-Esprit et détourné une partie du prix de ce champ?
ତସ୍ମାତ୍ ପିତରୋକଥଯତ୍ ହେ ଅନାନିଯ ଭୂମେ ର୍ମୂଲ୍ୟଂ କିଞ୍ଚିତ୍ ସଙ୍ଗୋପ୍ୟ ସ୍ଥାପଯିତୁଂ ପୱିତ୍ରସ୍ୟାତ୍ମନଃ ସନ୍ନିଧୌ ମୃଷାୱାକ୍ୟଂ କଥଯିତୁଞ୍ଚ ଶୈତାନ୍ କୁତସ୍ତୱାନ୍ତଃକରଣେ ପ୍ରୱୃତ୍ତିମଜନଯତ୍?
4 Si tu ne l'avais pas vendu, ne te serait-il pas resté? Et après l'avoir vendu, n'étais-tu pas libre d'en garder le prix? Comment as-tu pu former dans ton coeur un pareil dessein? Ce n'est pas aux hommes que tu as menti, c'est à Dieu!
ସା ଭୂମି ର୍ୟଦା ତୱ ହସ୍ତଗତା ତଦା କିଂ ତୱ ସ୍ୱୀଯା ନାସୀତ୍? ତର୍ହି ସ୍ୱାନ୍ତଃକରଣେ କୁତ ଏତାଦୃଶୀ କୁକଲ୍ପନା ତ୍ୱଯା କୃତା? ତ୍ୱଂ କେୱଲମନୁଷ୍ୟସ୍ୟ ନିକଟେ ମୃଷାୱାକ୍ୟଂ ନାୱାଦୀଃ କିନ୍ତ୍ୱୀଶ୍ୱରସ୍ୟ ନିକଟେଽପି|
5 Ananias, en entendant ces paroles, tomba et expira; et une grande crainte saisit tous ceux qui se trouvaient là.
ଏତାଂ କଥାଂ ଶ୍ରୁତ୍ୱୈୱ ସୋଽନାନିଯୋ ଭୂମୌ ପତନ୍ ପ୍ରାଣାନ୍ ଅତ୍ୟଜତ୍, ତଦ୍ୱୃତ୍ତାନ୍ତଂ ଯାୱନ୍ତୋ ଲୋକା ଅଶୃଣ୍ୱନ୍ ତେଷାଂ ସର୍ୱ୍ୱେଷାଂ ମହାଭଯମ୍ ଅଜାଯତ୍|
6 Mais les jeunes gens, s'étant levés, enveloppèrent le corps et l'emportèrent pour l'ensevelir.
ତଦା ଯୁୱଲୋକାସ୍ତଂ ୱସ୍ତ୍ରେଣାଚ୍ଛାଦ୍ୟ ବହି ର୍ନୀତ୍ୱା ଶ୍ମଶାନେଽସ୍ଥାପଯନ୍|
7 Environ trois heures après, la femme d'Ananias, ne sachant rien de ce qui était arrivé, entra.
ତତଃ ପ୍ରହରୈକାନନ୍ତରଂ କିଂ ୱୃତ୍ତଂ ତନ୍ନାୱଗତ୍ୟ ତସ୍ୟ ଭାର୍ୟ୍ୟାପି ତତ୍ର ସମୁପସ୍ଥିତା|
8 Pierre, prenant la parole, lui dit: Dis-moi, avez-vous vendu le champ à tel prix? Elle répondit: Oui, c'est à ce prix-là.
ତତଃ ପିତରସ୍ତାମ୍ ଅପୃଚ୍ଛତ୍, ଯୁୱାଭ୍ୟାମ୍ ଏତାୱନ୍ମୁଦ୍ରାଭ୍ୟୋ ଭୂମି ର୍ୱିକ୍ରୀତା ନ ୱା? ଏତତ୍ୱଂ ୱଦ; ତଦା ସା ପ୍ରତ୍ୟୱାଦୀତ୍ ସତ୍ୟମ୍ ଏତାୱଦ୍ଭ୍ୟୋ ମୁଦ୍ରାଭ୍ୟ ଏୱ|
9 Alors Pierre lui dit: Pourquoi vous êtes-vous accordés ensemble pour tenter l'Esprit du Seigneur? Voici que les pieds de ceux qui ont enseveli ton mari sont à la porte et ils t'emporteront.
ତତଃ ପିତରୋକଥଯତ୍ ଯୁୱାଂ କଥଂ ପରମେଶ୍ୱରସ୍ୟାତ୍ମାନଂ ପରୀକ୍ଷିତୁମ୍ ଏକମନ୍ତ୍ରଣାୱଭୱତାଂ? ପଶ୍ୟ ଯେ ତୱ ପତିଂ ଶ୍ମଶାନେ ସ୍ଥାପିତୱନ୍ତସ୍ତେ ଦ୍ୱାରସ୍ୟ ସମୀପେ ସମୁପତିଷ୍ଠନ୍ତି ତ୍ୱାମପି ବହିର୍ନେଷ୍ୟନ୍ତି|
10 Au même instant, elle tomba à ses pieds et elle expira. Les jeunes gens qui rentraient la trouvèrent morte; ils l'emportèrent et l'ensevelirent à côté de son mari.
ତତଃ ସାପି ତସ୍ୟ ଚରଣସନ୍ନିଧୌ ପତିତ୍ୱା ପ୍ରାଣାନ୍ ଅତ୍ୟାକ୍ଷୀତ୍| ପଶ୍ଚାତ୍ ତେ ଯୁୱାନୋଽଭ୍ୟନ୍ତରମ୍ ଆଗତ୍ୟ ତାମପି ମୃତାଂ ଦୃଷ୍ଟ୍ୱା ବହି ର୍ନୀତ୍ୱା ତସ୍ୟାଃ ପତ୍ୟୁଃ ପାର୍ଶ୍ୱେ ଶ୍ମଶାନେ ସ୍ଥାପିତୱନ୍ତଃ|
11 Alors une grande crainte saisit toute l'Église, ainsi que tous ceux qui apprirent ces événements.
ତସ୍ମାତ୍ ମଣ୍ଡଲ୍ୟାଃ ସର୍ୱ୍ୱେ ଲୋକା ଅନ୍ୟଲୋକାଶ୍ଚ ତାଂ ୱାର୍ତ୍ତାଂ ଶ୍ରୁତ୍ୱା ସାଧ୍ୱସଂ ଗତାଃ|
12 Cependant il se faisait, par les mains des apôtres, beaucoup de miracles et de prodiges parmi le peuple; et les disciples étaient réunis tous ensemble sous le portique de Salomon.
ତତଃ ପରଂ ପ୍ରେରିତାନାଂ ହସ୍ତୈ ର୍ଲୋକାନାଂ ମଧ୍ୟେ ବହ୍ୱାଶ୍ଚର୍ୟ୍ୟାଣ୍ୟଦ୍ଭୁତାନି କର୍ମ୍ମାଣ୍ୟକ୍ରିଯନ୍ତ; ତଦା ଶିଷ୍ୟାଃ ସର୍ୱ୍ୱ ଏକଚିତ୍ତୀଭୂଯ ସୁଲେମାନୋ ଽଲିନ୍ଦେ ସମ୍ଭୂଯାସନ୍|
13 Toutefois, aucune autre personne n'osait se joindre à eux; mais le peuple faisait hautement leur éloge.
ତେଷାଂ ସଙ୍ଘାନ୍ତର୍ଗୋ ଭୱିତୁଂ କୋପି ପ୍ରଗଲ୍ଭତାଂ ନାଗମତ୍ କିନ୍ତୁ ଲୋକାସ୍ତାନ୍ ସମାଦ୍ରିଯନ୍ତ|
14 Des multitudes d'hommes et de femmes croyaient au Seigneur, et le nombre des croyants augmentait de plus en plus,
ସ୍ତ୍ରିଯଃ ପୁରୁଷାଶ୍ଚ ବହୱୋ ଲୋକା ୱିଶ୍ୱାସ୍ୟ ପ୍ରଭୁଂ ଶରଣମାପନ୍ନାଃ|
15 au point qu'on apportait les malades dans les rues; puis on les mettait sur de petits lits ou sur des grabats, afin qu'au moment où Pierre viendrait à passer, son ombre du moins en couvrît quelques-uns.
ପିତରସ୍ୟ ଗମନାଗମନାଭ୍ୟାଂ କେନାପି ପ୍ରକାରେଣ ତସ୍ୟ ଛାଯା କସ୍ମିଂଶ୍ଚିଜ୍ଜନେ ଲଗିଷ୍ୟତୀତ୍ୟାଶଯା ଲୋକା ରୋଗିଣଃ ଶିୱିକଯା ଖଟ୍ୱଯା ଚାନୀଯ ପଥି ପଥି ସ୍ଥାପିତୱନ୍ତଃ|
16 Le peuple des villes voisines venait aussi en foule à Jérusalem, amenant des malades et des gens tourmentés par des esprits impurs; et tous étaient guéris.
ଚତୁର୍ଦିକ୍ସ୍ଥନଗରେଭ୍ୟୋ ବହୱୋ ଲୋକାଃ ସମ୍ଭୂଯ ରୋଗିଣୋଽପୱିତ୍ରଭୁତଗ୍ରସ୍ତାଂଶ୍ଚ ଯିରୂଶାଲମମ୍ ଆନଯନ୍ ତତଃ ସର୍ୱ୍ୱେ ସ୍ୱସ୍ଥା ଅକ୍ରିଯନ୍ତ|
17 Alors, le souverain sacrificateur et tous ses partisans — c'était la secte des sadducéens — se levèrent, remplis de colère;
ଅନନ୍ତରଂ ମହାଯାଜକଃ ସିଦୂକିନାଂ ମତଗ୍ରାହିଣସ୍ତେଷାଂ ସହଚରାଶ୍ଚ
18 ils firent arrêter les apôtres et les jetèrent dans la prison publique.
ମହାକ୍ରୋଧାନ୍ତ୍ୱିତାଃ ସନ୍ତଃ ପ୍ରେରିତାନ୍ ଧୃତ୍ୱା ନୀଚଲୋକାନାଂ କାରାଯାଂ ବଦ୍ଧ୍ୱା ସ୍ଥାପିତୱନ୍ତଃ|
19 Mais un ange du Seigneur leur ouvrit, pendant la nuit, les portes de la prison, les fit sortir et leur dit:
କିନ୍ତୁ ରାତ୍ରୌ ପରମେଶ୍ୱରସ୍ୟ ଦୂତଃ କାରାଯା ଦ୍ୱାରଂ ମୋଚଯିତ୍ୱା ତାନ୍ ବହିରାନୀଯାକଥଯତ୍,
20 Allez, présentez-vous dans le temple, et annoncez au peuple toutes ces paroles de vie.
ଯୂଯଂ ଗତ୍ୱା ମନ୍ଦିରେ ଦଣ୍ଡାଯମାନାଃ ସନ୍ତୋ ଲୋକାନ୍ ପ୍ରତୀମାଂ ଜୀୱନଦାଯିକାଂ ସର୍ୱ୍ୱାଂ କଥାଂ ପ୍ରଚାରଯତ|
21 A ces mots, les apôtres entrèrent, dès le point du jour, dans le temple, et ils se mirent à enseigner. Cependant le souverain sacrificateur et ceux qui étaient avec lui étant arrivés, assemblèrent le Sanhédrin et tous les anciens des enfants d'Israël, et ils envoyèrent chercher les apôtres à la prison.
ଇତି ଶ୍ରୁତ୍ୱା ତେ ପ୍ରତ୍ୟୂଷେ ମନ୍ଦିର ଉପସ୍ଥାଯ ଉପଦିଷ୍ଟୱନ୍ତଃ| ତଦା ସହଚରଗଣେନ ସହିତୋ ମହାଯାଜକ ଆଗତ୍ୟ ମନ୍ତ୍ରିଗଣମ୍ ଇସ୍ରାଯେଲ୍ୱଂଶସ୍ୟ ସର୍ୱ୍ୱାନ୍ ରାଜସଭାସଦଃ ସଭାସ୍ଥାନ୍ କୃତ୍ୱା କାରାଯାସ୍ତାନ୍ ଆପଯିତୁଂ ପଦାତିଗଣଂ ପ୍ରେରିତୱାନ୍|
22 Les agents s'y rendirent, mais ils ne les trouvèrent pas dans la prison. Ils s'en retournèrent, firent leur rapport
ତତସ୍ତେ ଗତ୍ୱା କାରାଯାଂ ତାନ୍ ଅପ୍ରାପ୍ୟ ପ୍ରତ୍ୟାଗତ୍ୟ ଇତି ୱାର୍ତ୍ତାମ୍ ଅୱାଦିଷୁଃ,
23 et dirent: Nous avons trouvé la prison bien fermée, et les gardes dehors, devant les portes; mais, nous avons ouvert, et nous n'avons trouvé personne à l'intérieur.
ୱଯଂ ତତ୍ର ଗତ୍ୱା ନିର୍ୱ୍ୱିଘ୍ନଂ କାରାଯା ଦ୍ୱାରଂ ରୁଦ୍ଧଂ ରକ୍ଷକାଂଶ୍ଚ ଦ୍ୱାରସ୍ୟ ବହିର୍ଦଣ୍ଡାଯମାନାନ୍ ଅଦର୍ଶାମ ଏୱ କିନ୍ତୁ ଦ୍ୱାରଂ ମୋଚଯିତ୍ୱା ତନ୍ମଧ୍ୟେ କମପି ଦ୍ରଷ୍ଟୁଂ ନ ପ୍ରାପ୍ତାଃ|
24 En entendant ces paroles, le commandant du temple et les principaux sacrificateurs étaient très inquiets au sujet des apôtres et de l'issue de cette affaire.
ଏତାଂ କଥାଂ ଶ୍ରୁତ୍ୱା ମହାଯାଜକୋ ମନ୍ଦିରସ୍ୟ ସେନାପତିଃ ପ୍ରଧାନଯାଜକାଶ୍ଚ, ଇତ ପରଂ କିମପରଂ ଭୱିଷ୍ୟତୀତି ଚିନ୍ତଯିତ୍ୱା ସନ୍ଦିଗ୍ଧଚିତ୍ତା ଅଭୱନ୍|
25 Mais quelqu'un survint, qui leur dit: Voilà que ces hommes, que vous aviez mis en prison, sont dans le temple, et ils enseignent le peuple!
ଏତସ୍ମିନ୍ନେୱ ସମଯେ କଶ୍ଚିତ୍ ଜନ ଆଗତ୍ୟ ୱାର୍ତ୍ତାମେତାମ୍ ଅୱଦତ୍ ପଶ୍ୟତ ଯୂଯଂ ଯାନ୍ ମାନୱାନ୍ କାରାଯାମ୍ ଅସ୍ଥାପଯତ ତେ ମନ୍ଦିରେ ତିଷ୍ଠନ୍ତୋ ଲୋକାନ୍ ଉପଦିଶନ୍ତି|
26 Alors le commandant du temple s'y rendit avec les agents, et il les amena, toutefois sans violence, car ils craignaient d'être lapidés par le peuple.
ତଦା ମନ୍ଦିରସ୍ୟ ସେନାପତିଃ ପଦାତଯଶ୍ଚ ତତ୍ର ଗତ୍ୱା ଚେଲ୍ଲୋକାଃ ପାଷାଣାନ୍ ନିକ୍ଷିପ୍ୟାସ୍ମାନ୍ ମାରଯନ୍ତୀତି ଭିଯା ୱିନତ୍ୟାଚାରଂ ତାନ୍ ଆନଯନ୍|
27 Les ayant donc amenés, ils les présentèrent au Sanhédrin. Le souverain sacrificateur les interrogea et leur dit:
ତେ ମହାସଭାଯା ମଧ୍ୟେ ତାନ୍ ଅସ୍ଥାପଯନ୍ ତତଃ ପରଂ ମହାଯାଜକସ୍ତାନ୍ ଅପୃଚ୍ଛତ୍,
28 Nous vous avons formellement défendu d'enseigner en ce nom-là, et vous avez rempli Jérusalem de votre doctrine. Vous voulez donc faire retomber sur nous le sang de cet homme!
ଅନେନ ନାମ୍ନା ସମୁପଦେଷ୍ଟୁଂ ୱଯଂ କିଂ ଦୃଢଂ ନ ନ୍ୟଷେଧାମ? ତଥାପି ପଶ୍ୟତ ଯୂଯଂ ସ୍ୱେଷାଂ ତେନୋପଦେଶେନେ ଯିରୂଶାଲମଂ ପରିପୂର୍ଣଂ କୃତ୍ୱା ତସ୍ୟ ଜନସ୍ୟ ରକ୍ତପାତଜନିତାପରାଧମ୍ ଅସ୍ମାନ୍ ପ୍ରତ୍ୟାନେତୁଂ ଚେଷ୍ଟଧ୍ୱେ|
29 Pierre et les apôtres répondirent: Il faut obéir à Dieu plutôt qu'aux hommes.
ତତଃ ପିତରୋନ୍ୟପ୍ରେରିତାଶ୍ଚ ପ୍ରତ୍ୟୱଦନ୍ ମାନୁଷସ୍ୟାଜ୍ଞାଗ୍ରହଣାଦ୍ ଈଶ୍ୱରସ୍ୟାଜ୍ଞାଗ୍ରହଣମ୍ ଅସ୍ମାକମୁଚିତମ୍|
30 Le Dieu de nos pères a ressuscité Jésus, que vous avez fait mourir en le pendant au bois.
ଯଂ ଯୀଶୁଂ ଯୂଯଂ କ୍ରୁଶେ ୱେଧିତ୍ୱାହତ ତମ୍ ଅସ୍ମାକଂ ପୈତୃକ ଈଶ୍ୱର ଉତ୍ଥାପ୍ୟ
31 Dieu l'a élevé à sa droite comme Prince et Sauveur, afin de donner à Israël la repentance et le pardon des péchés.
ଇସ୍ରାଯେଲ୍ୱଂଶାନାଂ ମନଃପରିୱର୍ତ୍ତନଂ ପାପକ୍ଷମାଞ୍ଚ କର୍ତ୍ତୁଂ ରାଜାନଂ ପରିତ୍ରାତାରଞ୍ଚ କୃତ୍ୱା ସ୍ୱଦକ୍ଷିଣପାର୍ଶ୍ୱେ ତସ୍ୟାନ୍ନତିମ୍ ଅକରୋତ୍|
32 Et nous, nous sommes témoins de ces choses, ainsi que le Saint-Esprit, que Dieu a donné à ceux qui lui obéissent.
ଏତସ୍ମିନ୍ ୱଯମପି ସାକ୍ଷିଣ ଆସ୍ମହେ, ତତ୍ କେୱଲଂ ନହି, ଈଶ୍ୱର ଆଜ୍ଞାଗ୍ରାହିଭ୍ୟୋ ଯଂ ପୱିତ୍ରମ୍ ଆତ୍ମନଂ ଦତ୍ତୱାନ୍ ସୋପି ସାକ୍ଷ୍ୟସ୍ତି|
33 En l'entendant, ils frémissaient de rage et ils délibéraient de les faire mourir.
ଏତଦ୍ୱାକ୍ୟେ ଶ୍ରୁତେ ତେଷାଂ ହୃଦଯାନି ୱିଦ୍ଧାନ୍ୟଭୱନ୍ ତତସ୍ତେ ତାନ୍ ହନ୍ତୁଂ ମନ୍ତ୍ରିତୱନ୍ତଃ|
34 Mais un pharisien, nommé Gamaliel, docteur de la loi, honoré de tout le peuple, se levant dans le Sanhédrin, donna l'ordre de faire sortir un instant les apôtres.
ଏତସ୍ମିନ୍ନେୱ ସମଯେ ତତ୍ସଭାସ୍ଥାନାଂ ସର୍ୱ୍ୱଲୋକାନାଂ ମଧ୍ୟେ ସୁଖ୍ୟାତୋ ଗମିଲୀଯେଲ୍ନାମକ ଏକୋ ଜନୋ ୱ୍ୟୱସ୍ଥାପକଃ ଫିରୂଶିଲୋକ ଉତ୍ଥାଯ ପ୍ରେରିତାନ୍ କ୍ଷଣାର୍ଥଂ ସ୍ଥାନାନ୍ତରଂ ଗନ୍ତୁମ୍ ଆଦିଶ୍ୟ କଥିତୱାନ୍,
35 Puis il dit: Enfants d'Israël, prenez garde à ce que vous allez faire à ces hommes.
ହେ ଇସ୍ରାଯେଲ୍ୱଂଶୀଯାଃ ସର୍ୱ୍ୱେ ଯୂଯମ୍ ଏତାନ୍ ମାନୁଷାନ୍ ପ୍ରତି ଯତ୍ କର୍ତ୍ତୁମ୍ ଉଦ୍ୟତାସ୍ତସ୍ମିନ୍ ସାୱଧାନା ଭୱତ|
36 Il y a quelque temps, Theudas se leva, qui se donnait pour un personnage. Environ quatre cents hommes se joignirent à lui: il fut tué, et tous ceux qui l'avaient suivi furent défaits et réduits à rien.
ଇତଃ ପୂର୍ୱ୍ୱଂ ଥୂଦାନାମୈକୋ ଜନ ଉପସ୍ଥାଯ ସ୍ୱଂ କମପି ମହାପୁରୁଷମ୍ ଅୱଦତ୍, ତତଃ ପ୍ରାଯେଣ ଚତୁଃଶତଲୋକାସ୍ତସ୍ୟ ମତଗ୍ରାହିଣୋଭୱନ୍ ପଶ୍ଚାତ୍ ସ ହତୋଭୱତ୍ ତସ୍ୟାଜ୍ଞାଗ୍ରାହିଣୋ ଯାୱନ୍ତୋ ଲୋକାସ୍ତେ ସର୍ୱ୍ୱେ ୱିର୍କୀର୍ଣାଃ ସନ୍ତୋ ଽକୃତକାର୍ୟ୍ୟା ଅଭୱନ୍|
37 Après lui se leva Judas le Galiléen, à l'époque du recensement, et il entraîna une foule de gens à sa suite; il périt aussi, et tous ceux qui l'avaient suivi furent dispersés.
ତସ୍ମାଜ୍ଜନାତ୍ ପରଂ ନାମଲେଖନସମଯେ ଗାଲୀଲୀଯଯିହୂଦାନାମୈକୋ ଜନ ଉପସ୍ଥାଯ ବହୂଲ୍ଲୋକାନ୍ ସ୍ୱମତଂ ଗ୍ରାହୀତୱାନ୍ ତତଃ ସୋପି ୱ୍ୟନଶ୍ୟତ୍ ତସ୍ୟାଜ୍ଞାଗ୍ରାହିଣୋ ଯାୱନ୍ତୋ ଲୋକା ଆସନ୍ ତେ ସର୍ୱ୍ୱେ ୱିକୀର୍ଣା ଅଭୱନ୍|
38 Maintenant, je vous le dis: Ne poursuivez plus ces gens-là; laissez-les aller! En effet, si cette entreprise ou cette oeuvre vient des hommes, elle se détruira d'elle-même;
ଅଧୁନା ୱଦାମି, ଯୂଯମ୍ ଏତାନ୍ ମନୁଷ୍ୟାନ୍ ପ୍ରତି କିମପି ନ କୃତ୍ୱା କ୍ଷାନ୍ତା ଭୱତ, ଯତ ଏଷ ସଙ୍କଲ୍ପ ଏତତ୍ କର୍ମ୍ମ ଚ ଯଦି ମନୁଷ୍ୟାଦଭୱତ୍ ତର୍ହି ୱିଫଲଂ ଭୱିଷ୍ୟତି|
39 mais si elle vient de Dieu, vous ne pourrez faire disparaître ces gens-là. Vous risquez ainsi de vous trouver avoir fait la guerre à Dieu.
ଯଦୀଶ୍ୱରାଦଭୱତ୍ ତର୍ହି ଯୂଯଂ ତସ୍ୟାନ୍ୟଥା କର୍ତ୍ତୁଂ ନ ଶକ୍ଷ୍ୟଥ, ୱରମ୍ ଈଶ୍ୱରରୋଧକା ଭୱିଷ୍ୟଥ|
40 Ils furent de son avis. Ils firent donc rentrer les apôtres, et, après les avoir fait battre de verges, ils leur défendirent de parler au nom de Jésus; puis ils les relâchèrent.
ତଦା ତସ୍ୟ ମନ୍ତ୍ରଣାଂ ସ୍ୱୀକୃତ୍ୟ ତେ ପ୍ରେରିତାନ୍ ଆହୂଯ ପ୍ରହୃତ୍ୟ ଯୀଶୋ ର୍ନାମ୍ନା କାମପି କଥାଂ କଥଯିତୁଂ ନିଷିଧ୍ୟ ୱ୍ୟସର୍ଜନ୍|
41 Alors les apôtres, ayant quitté le Sanhédrin, se retirèrent, tout joyeux d'avoir été trouvés dignes de souffrir des opprobres pour le nom de Jésus.
କିନ୍ତୁ ତସ୍ୟ ନାମାର୍ଥଂ ୱଯଂ ଲଜ୍ଜାଭୋଗସ୍ୟ ଯୋଗ୍ୟତ୍ୱେନ ଗଣିତା ଇତ୍ୟତ୍ର ତେ ସାନନ୍ଦାଃ ସନ୍ତଃ ସଭାସ୍ଥାନାଂ ସାକ୍ଷାଦ୍ ଅଗଚ୍ଛନ୍|
42 Et ils ne cessaient tous les jours, dans le temple et de maison en maison, d'enseigner et d'annoncer la bonne nouvelle de Jésus, le Christ.
ତତଃ ପରଂ ପ୍ରତିଦିନଂ ମନ୍ଦିରେ ଗୃହେ ଗୃହେ ଚାୱିଶ୍ରାମମ୍ ଉପଦିଶ୍ୟ ଯୀଶୁଖ୍ରୀଷ୍ଟସ୍ୟ ସୁସଂୱାଦଂ ପ୍ରଚାରିତୱନ୍ତଃ|

< Actes 5 >