Psaumes 139
1 Au maître chantre. Cantique de David. Éternel, tu me pénètres et me connais.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Tu sais quand je m'assieds et quand je me lève, de loin tu découvres ma pensée.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Tu me vois marcher et me reposer, et tu as connaissance de toutes mes voies.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Car la parole n'est pas encore sur ma langue, que déjà, Éternel, tu la connais tout entière.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Tu m'enserres par devant et par derrière, et tu tiens ta main sur moi.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Cette science est une merveille pour moi; elle est trop élevée, je ne puis la saisir.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Où irai-je loin de ton Esprit, et où fuirai-je loin de ta face?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Si, me soulevant sur les ailes de l'aurore, j'allais me loger au bout de la mer,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 là aussi ta main me conduirait, et ta droite me saisirait.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Et si je dis: Qu'autour de moi il n'y ait que ténèbres et que la clarté qui m'entoure se change en nuit!
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 les ténèbres mêmes ne seront pas sombres pour toi, et la nuit sera claire comme le jour, les ténèbres seront ce qu'est la lumière.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 C'est toi en effet qui as formé mes reins, m'as tissé dans le sein maternel.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 je te loue de la merveille de ma structure. Tes œuvres sont merveilleuses, et mon âme le reconnaît profondément.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Mon corps n'était point caché à tes yeux, quand j'étais formé mystérieusement dans les entrailles de la terre, comme des fils qui s'entrelacent.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Quand je n'étais qu'une matière informe, tes yeux me voyaient; et dans ton livre étaient marqués tous ensemble mes jours déjà déterminés, lorsque aucun d'eux n'existait.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Que tes pensées, ô Dieu, sont incompréhensibles pour moi! que la somme en est immense!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Veux-je les compter, les grains de sable sont moins nombreux; je m'éveille, et je suis encore avec toi.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 O Dieu, puisses-tu faire mourir l'impie! Hommes de sang, éloignez-vous de moi!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Eux, qui parlent de toi en commettant le crime, disent ton nom pour mentir, ce sont tes ennemis.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Ne haïrais-je pas, Éternel, ceux qui te haïssent, et n'aurais-je pas de l'horreur pour tes adversaires?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Je les hais d'une haine sans réserve; ils sont des ennemis pour moi!
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Sonde-moi, ô Dieu, et pénètre mon cœur; éprouve-moi, et connais mes pensées!
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Et vois si le chemin que je suis, est celui du crime, et conduis-moi sur la voie des anciens temps!
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
