Job 15
1 Et Eliphaz de Théman reprit et dit:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Un sage répond-il par des propos en l'air, et laisse-t-il la tempête gonfler sa poitrine?
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Ses arguments sont-ils des mots qui ne disent rien, et des paroles qui ne sauraient lui servir?…
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 Bien plus, tu attentes à la crainte de Dieu, et tu entames la dévotion qui s'élève à lui.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 Ta bouche en effet révèle ton crime, quand même tu recours au langage des fourbes;
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 c'est ta bouche, et non moi, qui te condamne, et tes lèvres déposent contre toi.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 Es-tu né le premier des humains, et avant les collines fus-tu mis au jour?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 Confident des secrets de Dieu, as-tu accaparé la sagesse?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 Que sais-tu que nous ne sachions? Qu'as-tu pénétré qui nous soit inconnu?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 Il en est parmi nous qui ont vieilli, ont blanchi, par leur âge ont acquis plus de poids que ton père…
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Tiens-tu pour si peu les consolations de Dieu, et la douceur du langage dont on use avec toi?
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 Où t'emporte ton cœur? d'où viennent ces roulements d'yeux,
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 que tu retournes contre Dieu ta fureur, et exhales de ta bouche ces propos?
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 Qu'est-ce que l'homme, pour être pur? et l'enfant de la femme, pour être juste?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Voici, Il ne fait pas fond sur ses Saints mêmes, et le ciel n'est pas pur à ses yeux…
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 Combien moins l'abominable, le pervers, l'homme qui boit l'iniquité comme l'eau?
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 Je veux t'instruire! écoute-moi! et que je te dise ce que j'ai vu,
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 ce que les sages ont proclamé, sans le cacher, d'après leurs pères:
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 seuls ils étaient maîtres du pays, et nul étranger ne pénétrait chez eux.
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 Toute sa vie l'impie est tourmenté, et le nombre de ses ans est caché au méchant.
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 La voix de l'alarme sonne à ses oreilles: en temps de paix, le destructeur va fondre sur lui!
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 Il ne croit plus possible de sortir des ténèbres; c'est à lui que l'épée vise!
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 Il court après du pain: Où [en trouverai-je]? il sait qu'il touche au sombre jour qui est prêt;
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 la détresse et l'angoisse l'épouvantent, et l'assaillent comme un roi équipé pour la charge…
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 C'est qu'il étendit sa main contre Dieu, et qu'il brava le Tout-puissant:
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 il Lui livra l'assaut d'un front audacieux, serrant les dos hérissés de ses boucliers.
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 C'est qu'il se couvrit le visage de sa graisse, et qu'il entoura ses reins d'embonpoint,
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 et qu'il habite des villes détruites, des maisons inhabitées, destinées à être des ruines.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 Son opulence n'est pas durable, et sa richesse n'est point stable, et ses possessions ne s'étendent point dans le pays;
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 il n'échappe point aux ténèbres, la flamme sèche ses rejetons, et il périt par le souffle de Sa bouche.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 Qu'il ne se fie pas au mal! il sera déçu! car le mal sera sa rétribution,
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 qui arrivera avant le terme de ses jours; et ses rameaux ne verdiront plus:
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 il est comme la vigne d'où se détache le raisin encore vert, comme l'olivier qui laisse tomber sa fleur.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 Oui, la maison de l'impie devient stérile, et le feu dévore le logis de la corruption;
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 ils conçoivent le crime et enfantent la misère, et leur sein tient le mécompte tout prêt.
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
