Psaumes 44
1 O Dieu! nous avons entendu de nos oreilles, nos pères nous ont raconté l'œuvre que tu as faite en leur temps, aux jours d'autrefois.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Par ta main tu as chassé les nations et tu as établi nos pères; tu as brisé les peuples pour leur faire place.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 Car ce n'est pas par leur épée qu'ils ont conquis le pays, et ce n'est pas leur bras qui les a sauvés; c'est ta droite, et ton bras, et la lumière de ta face, car tu les aimais.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 C'est toi, ô Dieu! qui es mon Roi; ordonne la délivrance de Jacob.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Par toi nous frapperons nos ennemis; par ton nom nous foulerons ceux qui s'élèvent contre nous.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 Car je ne me confie pas en mon arc; ce n'est pas mon épée qui me sauvera.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 C'est toi qui nous as sauvés de nos ennemis, et qui as rendu confus ceux qui nous haïssent.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 C'est en Dieu que nous nous glorifions chaque jour; nous célébrerons ton nom à jamais. (Sélah, pause)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 Cependant tu nous as rejetés et couverts d'opprobre, et tu ne sors plus avec nos armées.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Tu nous fais reculer devant l'ennemi, et ceux qui nous haïssent ont pris leur butin.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Tu nous livres comme des brebis qu'on mange; tu nous as dispersés parmi les nations.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Tu vends ton peuple pour rien, et tu les mets à vil prix.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Tu fais de nous l'opprobre de nos voisins, la risée et le jouet de nos alentours.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Tu fais de nous la fable des nations; en nous voyant, les peuples hochent la tête.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Mon ignominie est toujours devant moi, et la confusion couvre mon visage,
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 A la voix de celui qui insulte et qui outrage, à la vue de l'ennemi et du vindicatif.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Tout cela nous est arrivé; et cependant nous ne t'avons pas oublié, nous n'avons pas forfait à ton alliance.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Notre cœur ne s'est point retiré en arrière; nos pas ne se sont point écartés de ton sentier,
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Quand tu nous as foulés parmi les chacals et couverts de l'ombre de la mort.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Si nous eussions oublié le nom de notre Dieu, si nous eussions étendu nos mains vers un dieu étranger,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Dieu n'en aurait-il pas fait enquête, lui qui connaît les secrets du cœur?
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Mais, à cause de toi, nous sommes mis à mort tous les jours, et regardés comme des brebis destinées à la boucherie.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Lève-toi! Pourquoi dors-tu, Seigneur? Réveille-toi, ne nous rejette pas à toujours!
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Pourquoi caches-tu ta face? Pourquoi oublies-tu notre misère et notre oppression?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Car notre âme est abattue jusque dans la poussière; notre ventre est attaché à la terre.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Lève-toi, viens à notre aide, et rachète-nous à cause de ta bonté!
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
