Psaumes 137

1 Nous nous sommes assis près des fleuves de Babylone, et là, nous avons pleuré, nous souvenant de Sion.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 Nous avons suspendu nos harpes aux saules de la contrée.

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 Là, ceux qui nous avaient emmenés captifs nous demandaient des chants joyeux: Chantez-nous quelque chose des cantiques de Sion.

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 Comment chanterions-nous les cantiques de l'Éternel, dans une terre étrangère?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 Si je t'oublie, Jérusalem, que ma droite s'oublie elle-même!

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 Que ma langue s'attache à mon palais, si je ne me souviens de toi, si je ne fais de Jérusalem le principal sujet de ma joie!

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Éternel, souviens-toi des enfants d'Édom, qui, dans la journée de Jérusalem, disaient: Rasez, rasez jusqu'à ses fondements!

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 Fille de Babel, la dévastée, heureux qui te rendra ce que tu nous as fait!

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 Heureux qui saisira tes enfants, et les écrasera contre le rocher!

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.