Job 3
1 Après cela, Job ouvrit la bouche et maudit le jour de sa naissance.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 Et, prenant la parole, Job dit:
И проговоривши Јов рече:
3 Périsse le jour où je suis né, et la nuit qui a dit: Un homme est conçu!
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Que ce jour soit ténèbres, que Dieu ne s'en enquière pas d'en haut, qu'aucune lumière ne brille sur lui!
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Que les ténèbres et l'ombre de la mort le reprennent, qu'une sombre nuée demeure sur lui, qu'une éclipse le remplisse d'horreur!
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Que l'obscurité s'empare de cette nuit, qu'elle ne se réjouisse pas au milieu des jours de l'année, qu'elle n'entre pas dans le compte des mois!
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Voici, que cette nuit soit stérile, et qu'aucun cri de joie n'y survienne!
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Qu'ils la maudissent ceux qui maudissent les jours, ceux qui sont habiles à faire lever Léviathan!
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Que les étoiles de son crépuscule soient obscurcies, qu'elle attende la lumière et qu'il n'y en ait point, et qu'elle ne voie pas les paupières de l'aurore!
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 Parce qu'elle n'a pas fermé le sein qui me porta, et n'a point caché la douleur à mes yeux!
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 Que ne suis-je mort dès le sein de ma mère? Au sortir de ses flancs, que n'ai-je expiré?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Pourquoi des genoux se sont-ils présentés à moi, et pourquoi des mamelles pour être sucées?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 Car, maintenant, je serais couché et tranquille, je dormirais, je serais en repos,
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 Avec les rois et les arbitres de la terre, qui se bâtissent des mausolées,
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 Avec les princes qui ont de l'or, qui remplissent d'argent leurs maisons.
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 Ou bien, comme l'avorton caché, je n'existerais pas; comme les petits enfants qui n'ont pas vu la lumière.
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 Là, les méchants ne tourmentent plus personne, et là se reposent les hommes fatigués;
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 Avec eux, les captifs sont tranquilles: ils n'entendent plus la voix de l'exacteur.
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 Là, le petit et le grand sont ensemble, et l'esclave est délivré de son maître.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 Pourquoi donne-t-on la lumière au malheureux, et la vie à ceux dont l'âme est pleine d'amertume?
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 Qui attendent la mort, et elle ne vient point, qui la recherchent plus qu'un trésor,
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 Qui seraient contents jusqu'à l'allégresse et ravis de joie, s'ils trouvaient le tombeau?
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 A l'homme qui ne connaît pas sa voie et que Dieu cerne de tous côtés?
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Car je soupire au lieu de manger, et mes cris se répandent comme l'eau.
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 Ce que je crains m'arrive, et ce que j'appréhende vient sur moi.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Je n'ai ni paix, ni tranquillité, ni repos! Le tourment est venu!
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
