Psaumes 74
1 Maskil d'Asaph. Ô Dieu, pourquoi nous as-tu rejetés pour jamais? et pourquoi es-tu enflammé de colère contre le troupeau de ta pâture?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Souviens-toi de ton assemblée que tu as acquise d'ancienneté. Tu t'es approprié cette montagne de Sion, sur laquelle tu as habité, [afin qu'elle fût] la portion de ton héritage.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Avance tes pas vers les masures de perpétuelle durée; l'ennemi a tout renversé au lieu Saint.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Tes adversaires ont rugi au milieu de tes Synagogues; ils ont mis leurs enseignes pour enseignes.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 Là chacun se faisait voir élevant en haut les haches à travers le bois entrelacé.
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 Et maintenant avec des coignées et des marteaux ils brisent ensemble ses entaillures.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Ils ont mis en feu tes sanctuaires, et ont profané le Pavillon dédié à ton Nom, [l'abattant] par terre.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 Ils ont dit en leur cœur: saccageons-les tous ensemble; ils ont brûlé toutes les Synagogues du [Dieu] Fort sur la terre.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Nous ne voyons plus nos enseignes; il n'y a plus de Prophètes; et il n'y a aucun avec nous qui sache jusques à quand.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 Ô Dieu! jusques à quand l'adversaire te couvrira-t-il d'opprobres? L'ennemi méprisera-t-il ton Nom à jamais?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Pourquoi retires-tu ta main, même ta droite? Consume-les en la tirant du milieu de ton sein.
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Or Dieu est mon Roi d'ancienneté, faisant des délivrances au milieu de la terre.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Tu as fendu la mer par ta force; tu as cassé les têtes des baleines sur les eaux.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Tu as brisé les têtes du Léviathan, tu l'as donné en viande au peuple des habitants des déserts.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Tu as ouvert la fontaine et le torrent, tu as desséché les grosses rivières.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 A toi est le jour, à toi aussi est la nuit; tu as établi la lumière et le soleil.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Tu as posé toutes les limites de la terre; tu as formé l'Eté et l'Hiver.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Souviens-toi de ceci, que l'ennemi a blasphémé l'Eternel, [et] qu'un peuple insensé a outragé ton Nom.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 N'abandonne point à la troupe [de telles gens] l'âme de ta tourterelle, n'oublie point à jamais la troupe de tes affligés.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Regarde à ton alliance; car les lieux ténébreux de la terre sont remplis de cabanes de violence.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 [Ne permets pas] que celui qui est foulé s'en retourne tout confus, et fais que l'affligé et le pauvre louent ton Nom.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Ô Dieu! lève-toi, défends ta cause, souviens-toi de l'opprobre qui t'est fait tous les jours par l'insensé.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 N'oublie point le cri de tes adversaires; le bruit de ceux qui s'élèvent contre toi monte continuellement.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
