Psaumes 71
1 Eternel! je me suis retiré vers toi, fais que je ne sois jamais confus.
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Délivre-moi par ta justice, et me garantis: incline ton oreille vers moi, et me mets en sûreté.
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Sois-moi pour un rocher de retraite, afin que je m'y puisse toujours retirer; tu as donné ordre de me mettre en sûreté; car tu es mon rocher, et ma forteresse.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Mon Dieu! délivre-moi de la main du méchant, de la main du pervers, et de l'oppresseur.
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 Car tu es mon attente, Seigneur Eternel! [et] ma confiance dès ma jeunesse.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 J'ai été appuyé sur toi dès le ventre [de ma mère]; c'est toi qui m'as tiré hors des entrailles de ma mère; tu es le sujet continuel de mes louanges.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 J'ai été à plusieurs comme un monstre; mais tu es ma forte retraite.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Que ma bouche soit remplie de ta louange, et de ta magnificence chaque jour.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Ne me rejette point au temps de ma vieillesse; ne m'abandonne point maintenant que ma force est consumée.
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Car mes ennemis ont parlé de moi, et ceux qui épient mon âme ont pris conseil ensemble;
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 Disant: Dieu l'a abandonné; poursuivez-le, et le saisissez; car il n'y a personne qui le délivre.
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 Ô Dieu! ne t'éloigne point de moi; mon Dieu hâte-toi de venir à mon secours.
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Que ceux qui sont ennemis de mon âme soient honteux et défaits; et que ceux qui cherchent mon mal soient enveloppés d'opprobre et de honte.
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 Mais moi je vivrai toujours en espérance en toi, et je te louerai tous les jours davantage.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Ma bouche racontera chaque jour ta justice, [et] ta délivrance, bien que je n'en sache point le nombre.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Je marcherai par la force du Seigneur Eternel; je raconterai ta seule justice.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 Ô Dieu! tu m'as enseigné dès ma jeunesse, et j'ai annoncé jusques à présent tes merveilles.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 [Je les ai annoncées] jusqu’à la vieillesse, même jusques à la vieillesse toute blanche; ô Dieu! ne m'abandonne point jusqu’à ce que j'aie annoncé ton bras à cette génération, et ta puissance à tous ceux qui viendront après.
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Car ta justice, ô Dieu! est haut élevée, parce que tu as fait de grandes choses. Ô Dieu qui est semblable à toi?
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Qui m'ayant fait voir plusieurs détresses et plusieurs maux, m'as de nouveau rendu la vie, et m'as fait remonter hors des abîmes de la terre?
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Tu accroîtras ma grandeur, et tu me consoleras encore.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 Aussi, mon Dieu! je te célébrerai pour l'amour de ta vérité avec l'instrument de la musette; ô Saint d'Israël, je te psalmodierai avec la harpe.
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Mes lèvres et mon âme, que tu auras rachetée, chanteront de joie, quand je te psalmodierai.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 Ma langue aussi discourra chaque jour de ta justice, parce que ceux qui cherchent mon mal seront honteux et rougiront.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
