Psaumes 22
1 Psaume de David, [donné] au maître chantre, [pour le chanter] sur Ajelet-Hassachar. Mon Dieu! mon Dieu! pourquoi m'as-tu abandonné, t'éloignant de ma délivrance, et des paroles de mon rugissement?
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Mon Dieu! je crie de jour, mais tu ne réponds point; et de nuit, et je ne cesse point.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Toutefois tu es le Saint habitant [au milieu des] louanges d'Israël.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 Nos pères se sont confiés en toi; ils se sont confiés, et tu les as délivrés;
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Ils ont crié vers toi, et ils ont été délivrés; ils se sont appuyés sur toi, et ils n'ont point été confus.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 Mais moi, je suis un ver, et non point un homme, l'opprobre des hommes, et le méprisé du peuple.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 Tous ceux qui me voient, se moquent de moi; ils me font la moue; ils branlent la tête.
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 Il s'abandonne, disent-ils, à l'Eternel; qu'il le délivre, et qu'il le retire, puisqu'il prend son bon plaisir en lui.
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Cependant c'est toi qui m'as tiré hors du ventre [de ma mère], qui m'as mis en sûreté lorsque j'étais aux mamelles de ma mère.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 J'ai été mis en ta charge dès la matrice; tu es mon [Dieu] Fort dès le ventre de ma mère.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Ne t'éloigne point de moi; car la détresse est près [de moi], et il n'y a personne qui me secoure.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Plusieurs taureaux m'ont environné; de puissants [taureaux] de Basan m'ont entouré.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 Ils ont ouvert leur gueule contre moi, [comme] un lion déchirant et rugissant.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 Je me suis écoulé comme de l'eau, et tous mes os sont déjoints; mon cœur est comme de la cire, s'étant fondu dans mes entrailles.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Ma vigueur est desséchée comme de la brique, et ma langue tient à mon palais, et tu m'as mis dans la poussière de la mort.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 Car des chiens m'ont environné, une assemblée de méchants m'a entouré; ils ont percé mes mains et mes pieds.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 Je compterais tous mes os un par un; ils me contemplent, ils me regardent.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 Ils partagent entr’eux mes vêtements, et jettent le sort sur ma robe.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 Toi donc, Eternel! ne t'éloigne point; ma force, hâte-toi de me secourir.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Délivre ma vie de l'épée, [délivre] mon unique de la patte du chien.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Délivre-moi de la gueule du lion, et réponds-moi [en me retirant] d'entre les cornes des licornes.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 Je déclarerai ton Nom à mes frères, je te louerai au milieu de l'assemblée.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Vous qui craignez l'Eternel, louez le; toute la race de Jacob, glorifiez-le; et toute la race d'Israël redoutez-le.
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 Car il n'a point méprisé ni dédaigné l'affliction de l'affligé, et n'a point caché sa face arrière de lui; mais quand l'affligé a crié vers lui, il l'a exaucé.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Ma louange commencera par toi dans la grande assemblée; je rendrai mes vœux en la présence de ceux qui te craignent.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 Les débonnaires mangeront, et seront rassasiés; ceux qui cherchent l'Eternel le loueront; votre cœur vivra à perpétuité.
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Tous les bouts de la terre s'en souviendront, et ils se convertiront à l'Eternel, et toutes les familles des nations se prosterneront devant toi.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 Car le règne appartient à l'Eternel, et il domine sur les nations.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 Tous les gens de la terre mangeront, et se prosterneront devant lui; tous ceux qui descendent en la poudre s'inclineront, même celui qui ne peut garantir sa vie.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 La postérité le servira, [et] sera consacrée au Seigneur d'âge en âge.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 Ils viendront, et ils publieront sa justice au peuple qui naîtra, parce qu'il aura fait ces choses.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
