Cantiques 2
1 Je suis un narcisse de Saron, Un lis des vallées.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 Comme un lis au milieu des épines, Telle est mon amie parmi les jeunes filles.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 Comme un pommier au milieu des arbres de la forêt, Tel est mon bien-aimé parmi les jeunes hommes. J’ai désiré m’asseoir à son ombre, Et son fruit est doux à mon palais.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 Il m’a fait entrer dans la maison du vin; Et la bannière qu’il déploie sur moi, c’est l’amour.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Soutenez-moi avec des gâteaux de raisins, Fortifiez-moi avec des pommes; Car je suis malade d’amour.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 Que sa main gauche soit sous ma tête, Et que sa droite m’embrasse!
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 Je vous en conjure, filles de Jérusalem, Par les gazelles et les biches des champs, Ne réveillez pas, ne réveillez pas l’amour, Avant qu’elle le veuille.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 C’est la voix de mon bien-aimé! Le voici, il vient, Sautant sur les montagnes, Bondissant sur les collines.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 Mon bien-aimé est semblable à la gazelle Ou au faon des biches. Le voici, il est derrière notre mur, Il regarde par la fenêtre, Il regarde par le treillis.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 Mon bien-aimé parle et me dit: Lève-toi, mon amie, ma belle, et viens!
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 Car voici, l’hiver est passé; La pluie a cessé, elle s’en est allée.
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 Les fleurs paraissent sur la terre, Le temps de chanter est arrivé, Et la voix de la tourterelle se fait entendre dans nos campagnes.
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 Le figuier embaume ses fruits, Et les vignes en fleur exhalent leur parfum. Lève-toi, mon amie, ma belle, et viens!
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 Ma colombe, qui te tiens dans les fentes du rocher, Qui te caches dans les parois escarpées, Fais-moi voir ta figure, Fais-moi entendre ta voix; Car ta voix est douce, et ta figure est agréable.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Prenez-nous les renards, Les petits renards qui ravagent les vignes; Car nos vignes sont en fleur.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 Mon bien-aimé est à moi, et je suis à lui; Il fait paître son troupeau parmi les lis.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Avant que le jour se rafraîchisse, Et que les ombres fuient, Reviens!… sois semblable, mon bien-aimé, A la gazelle ou au faon des biches, Sur les montagnes qui nous séparent.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
