Psaumes 74
1 Cantique d’Asaph. Pourquoi, ô Dieu! Rejettes-tu pour toujours? Pourquoi t’irrites-tu contre le troupeau de ton pâturage?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Souviens-toi de ton peuple que tu as acquis autrefois, Que tu as racheté comme la tribu de ton héritage! Souviens-toi de la montagne de Sion, où tu faisais ta résidence;
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Porte tes pas vers ces lieux constamment dévastés! L’ennemi a tout ravagé dans le sanctuaire.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Tes adversaires ont rugi au milieu de ton temple; Ils ont établi pour signes leurs signes.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 On les a vus, pareils à celui qui lève La cognée dans une épaisse forêt;
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 Et bientôt ils ont brisé toutes les sculptures, A coups de haches et de marteaux.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Ils ont mis le feu à ton sanctuaire; Ils ont abattu, profané la demeure de ton nom.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 Ils disaient en leur cœur: Traitons-les tous avec violence! Ils ont brûlé dans le pays tous les lieux saints.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Nous ne voyons plus nos signes; Il n’y a plus de prophète, Et personne parmi nous qui sache jusqu’à quand…
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 Jusqu’à quand, ô Dieu! L’oppresseur outragera-t-il, L’ennemi méprisera-t-il sans cesse ton nom?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Pourquoi retires-tu ta main et ta droite? Sors-la de ton sein! Détruis!
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Dieu est mon roi dès les temps anciens, Lui qui opère des délivrances au milieu de la terre.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Tu as fendu la mer par ta puissance, Tu as brisé les têtes des monstres sur les eaux;
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Tu as écrasé la tête du crocodile, Tu l’as donné pour nourriture au peuple du désert.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Tu as fait jaillir des sources et des torrents. Tu as mis à sec des fleuves qui ne tarissent point.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 A toi est le jour, à toi est la nuit; Tu as créé la lumière et le soleil.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Tu as fixé toutes les limites de la terre, Tu as établi l’été et l’hiver.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Souviens-toi que l’ennemi outrage l’Éternel, Et qu’un peuple insensé méprise ton nom!
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Ne livre pas aux bêtes l’âme de ta tourterelle, N’oublie pas à toujours la vie de tes malheureux!
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Aie égard à l’alliance! Car les lieux sombres du pays sont pleins de repaires de brigands.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Que l’opprimé ne retourne pas confus! Que le malheureux et le pauvre célèbrent ton nom!
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Lève-toi, ô Dieu! Défends ta cause! Souviens-toi des outrages que te fait chaque jour l’insensé!
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 N’oublie pas les clameurs de tes adversaires, Le tumulte sans cesse croissant de ceux qui s’élèvent contre toi!
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
