Psaumes 69
1 Au chef des chantres. Sur les lis. De David. Sauve-moi, ô Dieu! Car les eaux menacent ma vie.
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 J’enfonce dans la boue, sans pouvoir me tenir; Je suis tombé dans un gouffre, et les eaux m’inondent.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Je m’épuise à crier, mon gosier se dessèche, Mes yeux se consument, tandis que je regarde vers mon Dieu.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Ils sont plus nombreux que les cheveux de ma tête, Ceux qui me haïssent sans cause; Ils sont puissants, ceux qui veulent me perdre, Qui sont à tort mes ennemis. Ce que je n’ai pas dérobé, il faut que je le restitue.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 O Dieu! Tu connais ma folie, Et mes fautes ne te sont point cachées.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Que ceux qui espèrent en toi ne soient pas confus à cause de moi, Seigneur, Éternel des armées! Que ceux qui te cherchent ne soient pas dans la honte à cause de moi, Dieu d’Israël!
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Car c’est pour toi que je porte l’opprobre, Que la honte couvre mon visage;
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Je suis devenu un étranger pour mes frères, Un inconnu pour les fils de ma mère.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Car le zèle de ta maison me dévore, Et les outrages de ceux qui t’insultent tombent sur moi.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 Je verse des larmes et je jeûne, Et c’est ce qui m’attire l’opprobre;
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 Je prends un sac pour vêtement, Et je suis l’objet de leurs sarcasmes.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Ceux qui sont assis à la porte parlent de moi, Et les buveurs de liqueurs fortes me mettent en chansons.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 Mais je t’adresse ma prière, ô Éternel! Que ce soit le temps favorable, ô Dieu, par ta grande bonté! Réponds-moi, en m’assurant ton secours!
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Retire-moi de la boue, et que je n’enfonce plus! Que je sois délivré de mes ennemis et du gouffre!
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Que les flots ne m’inondent plus, Que l’abîme ne m’engloutisse pas, Et que la fosse ne se ferme pas sur moi!
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Exauce-moi, Éternel! Car ta bonté est immense. Dans tes grandes compassions, tourne vers moi les regards,
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Et ne cache pas ta face à ton serviteur! Puisque je suis dans la détresse, hâte-toi de m’exaucer!
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Approche-toi de mon âme, délivre-la! Sauve-moi, à cause de mes ennemis!
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Tu connais mon opprobre, ma honte, mon ignominie; Tous mes adversaires sont devant toi.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 L’opprobre me brise le cœur, et je suis malade; J’attends de la pitié, mais en vain, Des consolateurs, et je n’en trouve aucun.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Ils mettent du fiel dans ma nourriture, Et, pour apaiser ma soif, ils m’abreuvent de vinaigre.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Que leur table soit pour eux un piège, Et un filet au sein de leur sécurité!
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Que leurs yeux s’obscurcissent et ne voient plus, Et fais continuellement chanceler leurs reins!
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Répands sur eux ta colère, Et que ton ardente fureur les atteigne!
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Que leur demeure soit dévastée, Qu’il n’y ait plus d’habitants dans leurs tentes!
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Car ils persécutent celui que tu frappes, Ils racontent les souffrances de ceux que tu blesses.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Ajoute des iniquités à leurs iniquités, Et qu’ils n’aient point part à ta miséricorde!
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Qu’ils soient effacés du livre de vie, Et qu’ils ne soient point inscrits avec les justes!
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Moi, je suis malheureux et souffrant: O Dieu, que ton secours me relève!
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Je célébrerai le nom de Dieu par des cantiques, Je l’exalterai par des louanges.
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 Cela est agréable à l’Éternel, plus qu’un taureau Avec des cornes et des sabots.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Les malheureux le voient et se réjouissent; Vous qui cherchez Dieu, que votre cœur vive!
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Car l’Éternel écoute les pauvres, Et il ne méprise point ses captifs.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Que les cieux et la terre le célèbrent, Les mers et tout ce qui s’y meut!
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Car Dieu sauvera Sion, et bâtira les villes de Juda; On s’y établira, et l’on en prendra possession;
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 La postérité de ses serviteurs en fera son héritage, Et ceux qui aiment son nom y auront leur demeure.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
