Psaumes 44
1 Au chef des chantres. Des fils de Koré. Cantique. O Dieu! Nous avons entendu de nos oreilles, Nos pères nous ont raconté Les œuvres que tu as accomplies de leur temps, Aux jours d’autrefois.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 De ta main tu as chassé des nations pour les établir, Tu as frappé des peuples pour les étendre.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 Car ce n’est point par leur épée qu’ils se sont emparés du pays, Ce n’est point leur bras qui les a sauvés; Mais c’est ta droite, c’est ton bras, c’est la lumière de ta face, Parce que tu les aimais.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 O Dieu! Tu es mon roi: Ordonne la délivrance de Jacob!
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Avec toi nous renversons nos ennemis, Avec ton nom nous écrasons nos adversaires.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 Car ce n’est pas en mon arc que je me confie, Ce n’est pas mon épée qui me sauvera;
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 Mais c’est toi qui nous délivres de nos ennemis, Et qui confonds ceux qui nous haïssent.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Nous nous glorifions en Dieu chaque jour, Et nous célébrerons à jamais ton nom. (Pause)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 Cependant tu nous repousses, tu nous couvres de honte, Tu ne sors plus avec nos armées;
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Tu nous fais reculer devant l’ennemi, Et ceux qui nous haïssent enlèvent nos dépouilles.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Tu nous livres comme des brebis à dévorer, Tu nous disperses parmi les nations.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Tu vends ton peuple pour rien, Tu ne l’estimes pas à une grande valeur.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Tu fais de nous un objet d’opprobre pour nos voisins, De moquerie et de risée pour ceux qui nous entourent;
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Tu fais de nous un objet de sarcasme parmi les nations, Et de hochements de tête parmi les peuples.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Ma honte est toujours devant moi, Et la confusion couvre mon visage,
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 A la voix de celui qui m’insulte et m’outrage, A la vue de l’ennemi et du vindicatif.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Tout cela nous arrive, sans que nous t’ayons oublié, Sans que nous ayons violé ton alliance:
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Notre cœur ne s’est point détourné, Nos pas ne se sont point éloignés de ton sentier,
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Pour que tu nous écrases dans la demeure des chacals, Et que tu nous couvres de l’ombre de la mort.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Si nous avions oublié le nom de notre Dieu, Et étendu nos mains vers un dieu étranger,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Dieu ne le saurait-il pas, Lui qui connaît les secrets du cœur?
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Mais c’est à cause de toi qu’on nous égorge tous les jours, Qu’on nous regarde comme des brebis destinées à la boucherie.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Réveille-toi! Pourquoi dors-tu, Seigneur? Réveille-toi! Ne nous repousse pas à jamais!
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Pourquoi caches-tu ta face? Pourquoi oublies-tu notre misère et notre oppression?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Car notre âme est abattue dans la poussière, Notre corps est attaché à la terre.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Lève-toi, pour nous secourir! Délivre-nous à cause de ta bonté!
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
