Psaumes 35
1 De David. Éternel! Défends-moi contre mes adversaires, Combats ceux qui me combattent!
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Saisis le petit et le grand bouclier, Et lève-toi pour me secourir!
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Brandis la lance et le javelot contre mes persécuteurs! Dis à mon âme: Je suis ton salut!
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Qu’ils soient honteux et confus, ceux qui en veulent à ma vie! Qu’ils reculent et rougissent, ceux qui méditent ma perte!
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Qu’ils soient comme la balle emportée par le vent, Et que l’ange de l’Éternel les chasse!
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Que leur route soit ténébreuse et glissante, Et que l’ange de l’Éternel les poursuive!
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Car sans cause ils m’ont tendu leur filet sur une fosse, Sans cause ils l’ont creusée pour m’ôter la vie.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Que la ruine les atteigne à l’improviste, Qu’ils soient pris dans le filet qu’ils ont tendu, Qu’ils y tombent et périssent!
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Et mon âme aura de la joie en l’Éternel, De l’allégresse en son salut.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 Tous mes os diront: Éternel! Qui peut, comme toi, Délivrer le malheureux d’un plus fort que lui, Le malheureux et le pauvre de celui qui le dépouille?
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 De faux témoins se lèvent: Ils m’interrogent sur ce que j’ignore.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 Ils me rendent le mal pour le bien: Mon âme est dans l’abandon.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Et moi, quand ils étaient malades, je revêtais un sac, J’humiliais mon âme par le jeûne, Je priais, la tête penchée sur mon sein.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Comme pour un ami, pour un frère, je me traînais lentement; Comme pour le deuil d’une mère, je me courbais avec tristesse.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 Puis, quand je chancelle, ils se réjouissent et s’assemblent, Ils s’assemblent à mon insu pour m’outrager, Ils me déchirent sans relâche;
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 Avec les impies, les parasites moqueurs, Ils grincent des dents contre moi.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Seigneur! Jusques à quand le verras-tu? Protège mon âme contre leurs embûches, Ma vie contre les lionceaux!
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Je te louerai dans la grande assemblée, Je te célébrerai au milieu d’un peuple nombreux.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Que ceux qui sont à tort mes ennemis ne se réjouissent pas à mon sujet, Que ceux qui me haïssent sans cause ne m’insultent pas du regard!
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Car ils tiennent un langage qui n’est point celui de la paix, Ils méditent la tromperie contre les gens tranquilles du pays.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Ils ouvrent contre moi leur bouche, Ils disent: Ah! Ah! Nos yeux regardent!
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Éternel, tu le vois! Ne reste pas en silence! Seigneur, ne t’éloigne pas de moi!
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Réveille-toi, réveille-toi pour me faire justice! Mon Dieu et mon Seigneur, défends ma cause!
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Juge-moi selon ta justice, Éternel, mon Dieu! Et qu’ils ne se réjouissent pas à mon sujet!
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Qu’ils ne disent pas dans leur cœur: Ah! Voilà ce que nous voulions! Qu’ils ne disent pas: Nous l’avons englouti!
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Que tous ensemble ils soient honteux et confus, Ceux qui se réjouissent de mon malheur! Qu’ils revêtent l’ignominie et l’opprobre, Ceux qui s’élèvent contre moi!
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Qu’ils aient de l’allégresse et de la joie, Ceux qui prennent plaisir à mon innocence, Et que sans cesse ils disent: Exalté soit l’Éternel, Qui veut la paix de son serviteur!
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 Et ma langue célébrera ta justice, Elle dira tous les jours ta louange.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
