Psaumes 139
1 Au chef des chantres. De David. Psaume. Éternel! Tu me sondes et tu me connais,
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Tu sais quand je m’assieds et quand je me lève, Tu pénètres de loin ma pensée;
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Tu sais quand je marche et quand je me couche, Et tu pénètres toutes mes voies.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Car la parole n’est pas sur ma langue, Que déjà, ô Éternel! Tu la connais entièrement.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Tu m’entoures par derrière et par devant, Et tu mets ta main sur moi.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Une science aussi merveilleuse est au-dessus de ma portée, Elle est trop élevée pour que je puisse la saisir.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Où irais-je loin de ton esprit, Et où fuirais-je loin de ta face?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Si je prends les ailes de l’aurore, Et que j’aille habiter à l’extrémité de la mer,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Là aussi ta main me conduira, Et ta droite me saisira.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Si je dis: Au moins les ténèbres me couvriront, La nuit devient lumière autour de moi;
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Même les ténèbres ne sont pas obscures pour toi, La nuit brille comme le jour, Et les ténèbres comme la lumière.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 C’est toi qui as formé mes reins, Qui m’as tissé dans le sein de ma mère.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Je te loue de ce que je suis une créature si merveilleuse. Tes œuvres sont admirables, Et mon âme le reconnaît bien.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Mon corps n’était point caché devant toi, Lorsque j’ai été fait dans un lieu secret, Tissé dans les profondeurs de la terre.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Quand je n’étais qu’une masse informe, tes yeux me voyaient; Et sur ton livre étaient tous inscrits Les jours qui m’étaient destinés, Avant qu’aucun d’eux existât.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Que tes pensées, ô Dieu, me semblent impénétrables! Que le nombre en est grand!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Si je les compte, elles sont plus nombreuses que les grains de sable. Je m’éveille, et je suis encore avec toi.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 O Dieu, puisses-tu faire mourir le méchant! Hommes de sang, éloignez-vous de moi!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Ils parlent de toi d’une manière criminelle, Ils prennent ton nom pour mentir, eux, tes ennemis!
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Éternel, n’aurais-je pas de la haine pour ceux qui te haïssent, Du dégoût pour ceux qui s’élèvent contre toi?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Je les hais d’une parfaite haine; Ils sont pour moi des ennemis.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Sonde-moi, ô Dieu, et connais mon cœur! Éprouve-moi, et connais mes pensées!
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Regarde si je suis sur une mauvaise voie, Et conduis-moi sur la voie de l’éternité!
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
