Psaumes 108

1 Cantique. Psaume de David. Mon cœur est affermi, ô Dieu! Je chanterai, je ferai retentir mes instruments: c’est ma gloire!

Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.

2 Réveillez-vous, mon luth et ma harpe! Je réveillerai l’aurore.

Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

3 Je te louerai parmi les peuples, Éternel! Je te chanterai parmi les nations.

Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.

4 Car ta bonté s’élève au-dessus des cieux, Et ta fidélité jusqu’aux nues.

Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.

5 Élève-toi sur les cieux, ô Dieu! Et que ta gloire soit sur toute la terre!

Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!

6 Afin que tes bien-aimés soient délivrés, Sauve par ta droite, et exauce-nous!

Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

7 Dieu a dit dans sa sainteté: Je triompherai, Je partagerai Sichem, je mesurerai la vallée de Succoth;

Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

8 A moi Galaad, à moi Manassé; Éphraïm est le rempart de ma tête, Et Juda, mon sceptre;

Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.

9 Moab est le bassin où je me lave; Je jette mon soulier sur Édom; Je pousse des cris de joie sur le pays des Philistins!

Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."

10 Qui me mènera dans la ville forte? Qui me conduit à Édom?

Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

11 N’est-ce pas toi, ô Dieu, qui nous as repoussés, Et qui ne sortais plus, ô Dieu, avec nos armées?

Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

12 Donne-nous du secours contre la détresse! Le secours de l’homme n’est que vanité.

Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

13 Avec Dieu, nous ferons des exploits; Il écrasera nos ennemis.

Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.