Psaumes 102
1 Prière d’un malheureux, lorsqu’il est abattu et qu’il répand sa plainte devant l’Éternel. Éternel, écoute ma prière, Et que mon cri parvienne jusqu’à toi!
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Ne me cache pas ta face au jour de ma détresse! Incline vers moi ton oreille quand je crie! Hâte-toi de m’exaucer!
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 Car mes jours s’évanouissent en fumée, Et mes os sont enflammés comme un tison.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Mon cœur est frappé et se dessèche comme l’herbe; J’oublie même de manger mon pain.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Mes gémissements sont tels Que mes os s’attachent à ma chair.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 Je ressemble au pélican du désert, Je suis comme le chat-huant des ruines;
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 Je n’ai plus de sommeil, et je suis Comme l’oiseau solitaire sur un toit.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 Chaque jour mes ennemis m’outragent, Et c’est par moi que jurent mes adversaires en fureur.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Je mange la poussière au lieu de pain, Et je mêle des larmes à ma boisson,
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 A cause de ta colère et de ta fureur; Car tu m’as soulevé et jeté au loin.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 Mes jours sont comme l’ombre à son déclin, Et je me dessèche comme l’herbe.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 Mais toi, Éternel! Tu règnes à perpétuité, Et ta mémoire dure de génération en génération.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Tu te lèveras, tu auras pitié de Sion; Car le temps d’avoir pitié d’elle, Le temps fixé est à son terme;
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 Car tes serviteurs en aiment les pierres, Ils en chérissent la poussière.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Alors les nations craindront le nom de l’Éternel, Et tous les rois de la terre ta gloire.
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 Oui, l’Éternel rebâtira Sion, Il se montrera dans sa gloire.
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 Il est attentif à la prière du misérable, Il ne dédaigne pas sa prière.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Que cela soit écrit pour la génération future, Et que le peuple qui sera créé célèbre l’Éternel!
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 Car il regarde du lieu élevé de sa sainteté; Du haut des cieux l’Éternel regarde sur la terre,
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 Pour écouter les gémissements des captifs, Pour délivrer ceux qui vont périr,
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 Afin qu’ils publient dans Sion le nom de l’Éternel, Et ses louanges dans Jérusalem,
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 Quand tous les peuples s’assembleront, Et tous les royaumes, pour servir l’Éternel.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 Il a brisé ma force dans la route, Il a abrégé mes jours.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Je dis: Mon Dieu, ne m’enlève pas au milieu de mes jours, Toi, dont les années durent éternellement!
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 Tu as anciennement fondé la terre, Et les cieux sont l’ouvrage de tes mains.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 Ils périront, mais tu subsisteras; Ils s’useront tous comme un vêtement; Tu les changeras comme un habit, et ils seront changés.
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 Mais toi, tu restes le même, Et tes années ne finiront point.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 Les fils de tes serviteurs habiteront leur pays, Et leur postérité s’affermira devant toi.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
