Psaumes 10
1 Pourquoi, ô Éternel! Te tiens-tu éloigné? Pourquoi te caches-tu au temps de la détresse?
Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2 Le méchant dans son orgueil poursuit les malheureux, Ils sont victimes des trames qu’il a conçues.
С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 Car le méchant se glorifie de sa convoitise, Et le ravisseur outrage, méprise l’Éternel.
Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4 Le méchant dit avec arrogance: Il ne punit pas! Il n’y a point de Dieu! Voilà toutes ses pensées.
Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
5 Ses voies réussissent en tout temps; Tes jugements sont trop élevés pour l’atteindre, Il souffle contre tous ses adversaires.
Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 Il dit en son cœur: Je ne chancelle pas, Je suis pour toujours à l’abri du malheur!
У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7 Sa bouche est pleine de malédictions, de tromperies et de fraudes; Il y a sous sa langue de la malice et de l’iniquité.
Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8 Il se tient en embuscade près des villages, Il assassine l’innocent dans des lieux écartés; Ses yeux épient le malheureux.
Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9 Il est aux aguets dans sa retraite, comme le lion dans sa tanière, Il est aux aguets pour surprendre le malheureux; Il le surprend et l’attire dans son filet.
Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 Il se courbe, il se baisse, Et les misérables tombent dans ses griffes.
Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11 Il dit en son cœur: Dieu oublie! Il cache sa face, il ne regarde jamais!
Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
12 Lève-toi, Éternel! Ô Dieu, lève ta main! N’oublie pas les malheureux!
Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13 Pourquoi le méchant méprise-t-il Dieu? Pourquoi dit-il en son cœur: Tu ne punis pas?
Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 Tu regardes cependant, car tu vois la peine et la souffrance, Pour prendre en main leur cause; C’est à toi que s’abandonne le malheureux, C’est toi qui viens en aide à l’orphelin.
Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15 Brise le bras du méchant, Punis ses iniquités, et qu’il disparaisse à tes yeux!
Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 L’Éternel est roi à toujours et à perpétuité; Les nations sont exterminées de son pays.
Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17 Tu entends les vœux de ceux qui souffrent, ô Éternel! Tu affermis leur cœur; tu prêtes l’oreille
Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18 Pour rendre justice à l’orphelin et à l’opprimé, Afin que l’homme tiré de la terre cesse d’inspirer l’effroi.
Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
