Proverbes 29
1 Un homme qui mérite d’être repris, et qui raidit le cou, Sera brisé subitement et sans remède.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Quand les justes se multiplient, le peuple est dans la joie; Quand le méchant domine, le peuple gémit.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Un homme qui aime la sagesse réjouit son père, Mais celui qui fréquente des prostituées dissipe son bien.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Un roi affermit le pays par la justice, Mais celui qui reçoit des présents le ruine.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Un homme qui flatte son prochain Tend un filet sous ses pas.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Il y a un piège dans le péché de l’homme méchant, Mais le juste triomphe et se réjouit.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Le juste connaît la cause des pauvres, Mais le méchant ne comprend pas la science.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Les moqueurs soufflent le feu dans la ville, Mais les sages calment la colère.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Si un homme sage conteste avec un insensé, Il aura beau se fâcher ou rire, la paix n’aura pas lieu.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Les hommes de sang haïssent l’homme intègre, Mais les hommes droits protègent sa vie.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 L’insensé met en dehors toute sa passion, Mais le sage la contient.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Quand celui qui domine a égard aux paroles mensongères, Tous ses serviteurs sont des méchants.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Le pauvre et l’oppresseur se rencontrent; C’est l’Éternel qui éclaire les yeux de l’un et de l’autre.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Un roi qui juge fidèlement les pauvres Aura son trône affermi pour toujours.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 La verge et la correction donnent la sagesse, Mais l’enfant livré à lui-même fait honte à sa mère.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Quand les méchants se multiplient, le péché s’accroît; Mais les justes contempleront leur chute.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Châtie ton fils, et il te donnera du repos, Et il procurera des délices à ton âme.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Quand il n’y a pas de révélation, le peuple est sans frein; Heureux s’il observe la loi!
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Ce n’est pas par des paroles qu’on châtie un esclave; Même s’il comprend, il n’obéit pas.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Si tu vois un homme irréfléchi dans ses paroles, Il y a plus à espérer d’un insensé que de lui.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Le serviteur qu’on traite mollement dès l’enfance Finit par se croire un fils.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Un homme colère excite des querelles, Et un furieux commet beaucoup de péchés.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 L’orgueil d’un homme l’abaisse, Mais celui qui est humble d’esprit obtient la gloire.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Celui qui partage avec un voleur est ennemi de son âme; Il entend la malédiction, et il ne déclare rien.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 La crainte des hommes tend un piège, Mais celui qui se confie en l’Éternel est protégé.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Beaucoup de gens recherchent la faveur de celui qui domine, Mais c’est l’Éternel qui fait droit à chacun.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 L’homme inique est en abomination aux justes, Et celui dont la voie est droite est en abomination aux méchants.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
