Job 6
1 Job prit la parole et dit:
А Јов одговори и рече:
2 Oh! S’il était possible de peser ma douleur, Et si toutes mes calamités étaient sur la balance,
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Elles seraient plus pesantes que le sable de la mer; Voilà pourquoi mes paroles vont jusqu’à la folie!
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Car les flèches du Tout-Puissant m’ont percé, Et mon âme en suce le venin; Les terreurs de Dieu se rangent en bataille contre moi.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 L’âne sauvage crie-t-il auprès de l’herbe tendre? Le bœuf mugit-il auprès de son fourrage?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Peut-on manger ce qui est fade et sans sel? Y a-t-il de la saveur dans le blanc d’un œuf?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Ce que je voudrais ne pas toucher, C’est là ma nourriture, si dégoûtante soit-elle!
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Puisse mon vœu s’accomplir, Et Dieu veuille réaliser mon espérance!
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 Qu’il plaise à Dieu de m’écraser, Qu’il étende sa main et qu’il m’achève!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Il me restera du moins une consolation, Une joie dans les maux dont il m’accable: Jamais je n’ai transgressé les ordres du Saint.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Pourquoi espérer quand je n’ai plus de force? Pourquoi attendre quand ma fin est certaine?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Ma force est-elle une force de pierre? Mon corps est-il d’airain?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Ne suis-je pas sans ressource, Et le salut n’est-il pas loin de moi?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Celui qui souffre a droit à la compassion de son ami, Même quand il abandonnerait la crainte du Tout-Puissant.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Mes frères sont perfides comme un torrent, Comme le lit des torrents qui disparaissent.
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Les glaçons en troublent le cours, La neige s’y précipite;
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 Viennent les chaleurs, et ils tarissent, Les feux du soleil, et leur lit demeure à sec.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Les caravanes se détournent de leur chemin, S’enfoncent dans le désert, et périssent.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Les caravanes de Théma fixent le regard, Les voyageurs de Séba sont pleins d’espoir;
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 Ils sont honteux d’avoir eu confiance, Ils restent confondus quand ils arrivent.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Ainsi, vous êtes comme si vous n’existiez pas; Vous voyez mon angoisse, et vous en avez horreur!
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Vous ai-je dit: Donnez-moi quelque chose, Faites en ma faveur des présents avec vos biens,
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 Délivrez-moi de la main de l’ennemi, Rachetez-moi de la main des méchants?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Instruisez-moi, et je me tairai; Faites-moi comprendre en quoi j’ai péché.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Que les paroles vraies sont persuasives! Mais que prouvent vos remontrances?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Voulez-vous donc blâmer ce que j’ai dit, Et ne voir que du vent dans les discours d’un désespéré?
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Vous accablez un orphelin, Vous persécutez votre ami.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Regardez-moi, je vous prie! Vous mentirais-je en face?
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Revenez, ne soyez pas injustes; Revenez, et reconnaissez mon innocence.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Y a-t-il de l’iniquité sur ma langue, Et ma bouche ne discerne-t-elle pas le mal?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
