Job 37
1 Mon cœur est tout tremblant, Il bondit hors de sa place.
И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2 Écoutez, écoutez le frémissement de sa voix, Le grondement qui sort de sa bouche!
Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3 Il le fait rouler dans toute l’étendue des cieux, Et son éclair brille jusqu’aux extrémités de la terre.
Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4 Puis éclate un rugissement: il tonne de sa voix majestueuse; Il ne retient plus l’éclair, dès que sa voix retentit.
За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5 Dieu tonne avec sa voix d’une manière merveilleuse; Il fait de grandes choses que nous ne comprenons pas.
Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6 Il dit à la neige: Tombe sur la terre! Il le dit à la pluie, même aux plus fortes pluies.
Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7 Il met un sceau sur la main de tous les hommes, Afin que tous se reconnaissent comme ses créatures.
Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8 L’animal sauvage se retire dans une caverne, Et se couche dans sa tanière.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9 L’ouragan vient du midi, Et le froid, des vents du nord.
С југа долази олуја, и са севера зима.
10 Par son souffle Dieu produit la glace, Il réduit l’espace où se répandaient les eaux.
Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11 Il charge de vapeurs les nuages, Il les disperse étincelants;
И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12 Leurs évolutions varient selon ses desseins, Pour l’accomplissement de tout ce qu’il leur ordonne, Sur la face de la terre habitée;
И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13 C’est comme une verge dont il frappe sa terre, Ou comme un signe de son amour, qu’il les fait apparaître.
Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14 Job, sois attentif à ces choses! Considère encore les merveilles de Dieu!
Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15 Sais-tu comment Dieu les dirige, Et fait briller son nuage étincelant?
Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16 Comprends-tu le balancement des nuées, Les merveilles de celui dont la science est parfaite?
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17 Sais-tu pourquoi tes vêtements sont chauds Quand la terre se repose par le vent du midi?
Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18 Peux-tu comme lui étendre les cieux, Aussi solides qu’un miroir de fonte?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19 Fais-nous connaître ce que nous devons lui dire; Nous sommes trop ignorants pour nous adresser à lui.
Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20 Lui annoncera-t-on que je parlerai? Mais quel est l’homme qui désire sa perte?
Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21 On ne peut fixer le soleil qui resplendit dans les cieux, Lorsqu’un vent passe et en ramène la pureté;
Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22 Le septentrion le rend éclatant comme l’or. Oh! Que la majesté de Dieu est redoutable!
Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23 Nous ne saurions parvenir jusqu’au Tout-Puissant, Grand par la force, Par la justice, par le droit souverain: Il ne répond pas!
Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24 C’est pourquoi les hommes doivent le craindre; Il ne porte les regards sur aucun sage.
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
