Job 34
1 Élihu reprit et dit:
Још говори Елијуј и рече:
2 Sages, écoutez mes discours! Vous qui êtes intelligents, prêtez-moi l’oreille!
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 Car l’oreille discerne les paroles, Comme le palais savoure les aliments.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Choisissons ce qui est juste, Voyons entre nous ce qui est bon.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 Job dit: Je suis innocent, Et Dieu me refuse justice;
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 J’ai raison, et je passe pour menteur; Ma plaie est douloureuse, et je suis sans péché.
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 Y a-t-il un homme semblable à Job, Buvant la raillerie comme l’eau,
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 Marchant en société de ceux qui font le mal, Cheminant de pair avec les impies?
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 Car il a dit: Il est inutile à l’homme De mettre son plaisir en Dieu.
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Écoutez-moi donc, hommes de sens! Loin de Dieu l’injustice, Loin du Tout-Puissant l’iniquité!
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 Il rend à l’homme selon ses œuvres, Il rétribue chacun selon ses voies.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Non certes, Dieu ne commet pas l’iniquité; Le Tout-Puissant ne viole pas la justice.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Qui l’a chargé de gouverner la terre? Qui a confié l’univers à ses soins?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 S’il ne pensait qu’à lui-même, S’il retirait à lui son esprit et son souffle,
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 Toute chair périrait soudain, Et l’homme rentrerait dans la poussière.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 Si tu as de l’intelligence, écoute ceci, Prête l’oreille au son de mes paroles!
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Un ennemi de la justice régnerait-il? Et condamneras-tu le juste, le puissant,
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 Qui proclame la méchanceté des rois Et l’iniquité des princes,
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 Qui n’a point égard à l’apparence des grands Et ne distingue pas le riche du pauvre, Parce que tous sont l’ouvrage de ses mains?
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 En un instant, ils perdent la vie; Au milieu de la nuit, un peuple chancelle et périt; Le puissant disparaît, sans la main d’aucun homme.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 Car Dieu voit la conduite de tous, Il a les regards sur les pas de chacun.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 Il n’y a ni ténèbres ni ombre de la mort, Où puissent se cacher ceux qui commettent l’iniquité.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 Dieu n’a pas besoin d’observer longtemps, Pour qu’un homme entre en jugement avec lui;
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 Il brise les grands sans information, Et il met d’autres à leur place;
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Car il connaît leurs œuvres. Il les renverse de nuit, et ils sont écrasés;
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 Il les frappe comme des impies, A la face de tous les regards.
Као безбожне разбија их на видику.
27 En se détournant de lui, En abandonnant toutes ses voies,
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 Ils ont fait monter à Dieu le cri du pauvre, Ils l’ont rendu attentif aux cris des malheureux.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 S’il donne le repos, qui répandra le trouble? S’il cache sa face, qui pourra le voir? Il traite à l’égal soit une nation, soit un homme,
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 Afin que l’impie ne domine plus, Et qu’il ne soit plus un piège pour le peuple.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 Car a-t-il jamais dit à Dieu: J’ai été châtié, je ne pécherai plus;
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 Montre-moi ce que je ne vois pas; Si j’ai commis des injustices, je n’en commettrai plus?
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Est-ce d’après toi que Dieu rendra la justice? C’est toi qui rejettes, qui choisis, mais non pas moi; Ce que tu sais, dis-le donc!
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Les hommes de sens seront de mon avis, Le sage qui m’écoute pensera comme moi.
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Job parle sans intelligence, Et ses discours manquent de raison.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 Qu’il continue donc à être éprouvé, Puisqu’il répond comme font les méchants!
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 Car il ajoute à ses fautes de nouveaux péchés; Il bat des mains au milieu de nous, Il multiplie ses paroles contre Dieu.
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
