Job 32
1 Ces trois hommes cessèrent de répondre à Job, parce qu’il se regardait comme juste.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Alors s’enflamma de colère Élihu, fils de Barakeel de Buz, de la famille de Ram. Sa colère s’enflamma contre Job, parce qu’il se disait juste devant Dieu.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Et sa colère s’enflamma contre ses trois amis, parce qu’ils ne trouvaient rien à répondre et que néanmoins ils condamnaient Job.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Comme ils étaient plus âgés que lui, Élihu avait attendu jusqu’à ce moment pour parler à Job.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Mais, voyant qu’il n’y avait plus de réponse dans la bouche de ces trois hommes, Élihu s’enflamma de colère.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Et Élihu, fils de Barakeel de Buz, prit la parole et dit: Je suis jeune, et vous êtes des vieillards; C’est pourquoi j’ai craint, j’ai redouté De vous faire connaître mon sentiment.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Je disais en moi-même: Les jours parleront, Le grand nombre des années enseignera la sagesse.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Mais en réalité, dans l’homme, c’est l’esprit, Le souffle du Tout-Puissant, qui donne l’intelligence;
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Ce n’est pas l’âge qui procure la sagesse, Ce n’est pas la vieillesse qui rend capable de juger.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Voilà pourquoi je dis: Écoute! Moi aussi, j’exposerai ma pensée.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 J’ai attendu la fin de vos discours, J’ai suivi vos raisonnements, Votre examen des paroles de Job.
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 Je vous ai donné toute mon attention; Et voici, aucun de vous ne l’a convaincu, Aucun n’a réfuté ses paroles.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Ne dites pas cependant: En lui nous avons trouvé la sagesse; C’est Dieu qui peut le confondre, ce n’est pas un homme!
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Il ne s’est pas adressé directement à moi: Aussi lui répondrai-je tout autrement que vous.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Ils ont peur, ils ne répondent plus! Ils ont la parole coupée!
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 J’ai attendu qu’ils eussent fini leurs discours, Qu’ils s’arrêtassent et ne sussent que répliquer.
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 A mon tour, je veux répondre aussi, Je veux dire aussi ce que je pense.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Car je suis plein de paroles, L’esprit me presse au-dedans de moi;
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Mon intérieur est comme un vin qui n’a pas d’issue, Comme des outres neuves qui vont éclater.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Je parlerai pour respirer à l’aise, J’ouvrirai mes lèvres et je répondrai.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Je n’aurai point égard à l’apparence, Et je ne flatterai personne;
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 Car je ne sais pas flatter: Mon créateur m’enlèverait bien vite.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
