Job 31
1 J’avais fait un pacte avec mes yeux, Et je n’aurais pas arrêté mes regards sur une vierge.
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 Quelle part Dieu m’eût-il réservée d’en haut? Quel héritage le Tout-Puissant m’eût-il envoyé des cieux?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 La ruine n’est-elle pas pour le méchant, Et le malheur pour ceux qui commettent l’iniquité?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Dieu n’a-t-il pas connu mes voies? N’a-t-il pas compté tous mes pas?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 Si j’ai marché dans le mensonge, Si mon pied a couru vers la fraude,
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 Que Dieu me pèse dans des balances justes, Et il reconnaîtra mon intégrité!
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 Si mon pas s’est détourné du droit chemin, Si mon cœur a suivi mes yeux, Si quelque souillure s’est attachée à mes mains,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 Que je sème et qu’un autre moissonne, Et que mes rejetons soient déracinés!
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 Si mon cœur a été séduit par une femme, Si j’ai fait le guet à la porte de mon prochain,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 Que ma femme tourne la meule pour un autre, Et que d’autres la déshonorent!
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 Car c’est un crime, Un forfait que punissent les juges;
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 C’est un feu qui dévore jusqu’à la ruine, Et qui aurait détruit toute ma richesse.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 Si j’ai méprisé le droit de mon serviteur ou de ma servante Lorsqu’ils étaient en contestation avec moi,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 Qu’ai-je à faire, quand Dieu se lève? Qu’ai-je à répondre, quand il châtie?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Celui qui m’a créé dans le ventre de ma mère ne l’a-t-il pas créé? Le même Dieu ne nous a-t-il pas formés dans le sein maternel?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 Si j’ai refusé aux pauvres ce qu’ils demandaient, Si j’ai fait languir les yeux de la veuve,
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 Si j’ai mangé seul mon pain, Sans que l’orphelin en ait eu sa part,
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 Moi qui l’ai dès ma jeunesse élevé comme un père, Moi qui dès ma naissance ai soutenu la veuve;
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 Si j’ai vu le malheureux manquer de vêtements, L’indigent n’avoir point de couverture,
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 Sans que ses reins m’aient béni, Sans qu’il ait été réchauffé par la toison de mes agneaux;
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 Si j’ai levé la main contre l’orphelin, Parce que je me sentais un appui dans les juges;
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 Que mon épaule se détache de sa jointure, Que mon bras tombe et qu’il se brise!
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 Car les châtiments de Dieu m’épouvantent, Et je ne puis rien devant sa majesté.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 Si j’ai mis dans l’or ma confiance, Si j’ai dit à l’or: Tu es mon espoir;
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 Si je me suis réjoui de la grandeur de mes biens, De la quantité des richesses que j’avais acquises;
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 Si j’ai regardé le soleil quand il brillait, La lune quand elle s’avançait majestueuse,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 Et si mon cœur s’est laissé séduire en secret, Si ma main s’est portée sur ma bouche;
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 C’est encore un crime que doivent punir les juges, Et j’aurais renié le Dieu d’en haut!
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 Si j’ai été joyeux du malheur de mon ennemi, Si j’ai sauté d’allégresse quand les revers l’ont atteint,
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 Moi qui n’ai pas permis à ma langue de pécher, De demander sa mort avec imprécation;
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 Si les gens de ma tente ne disaient pas: Où est celui qui n’a pas été rassasié de sa viande?
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 Si l’étranger passait la nuit dehors, Si je n’ouvrais pas ma porte au voyageur;
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 Si, comme les hommes, j’ai caché mes transgressions, Et renfermé mes iniquités dans mon sein,
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 Parce que j’avais peur de la multitude, Parce que je craignais le mépris des familles, Me tenant à l’écart et n’osant franchir ma porte…
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Oh! Qui me fera trouver quelqu’un qui m’écoute? Voilà ma défense toute signée: Que le Tout-Puissant me réponde! Qui me donnera la plainte écrite par mon adversaire?
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Je porterai son écrit sur mon épaule, Je l’attacherai sur mon front comme une couronne;
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 Je lui rendrai compte de tous mes pas, Je m’approcherai de lui comme un prince.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 Si ma terre crie contre moi, Et que ses sillons versent des larmes;
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 Si j’en ai mangé le produit sans l’avoir payée, Et que j’aie attristé l’âme de ses anciens maîtres;
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 Qu’il y croisse des épines au lieu de froment, Et de l’ivraie au lieu d’orge! Fin des paroles de Job.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
