Job 28
1 Il y a pour l’argent une mine d’où on le fait sortir, Et pour l’or un lieu d’où on l’extrait pour l’affiner;
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Le fer se tire de la poussière, Et la pierre se fond pour produire l’airain.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 L’homme fait cesser les ténèbres; Il explore, jusque dans les endroits les plus profonds, Les pierres cachées dans l’obscurité et dans l’ombre de la mort.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Il creuse un puits loin des lieux habités; Ses pieds ne lui sont plus en aide, Et il est suspendu, balancé, loin des humains.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 La terre, d’où sort le pain, Est bouleversée dans ses entrailles comme par le feu.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Ses pierres contiennent du saphir, Et l’on y trouve de la poudre d’or.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 L’oiseau de proie n’en connaît pas le sentier, L’œil du vautour ne l’a point aperçu;
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 Les plus fiers animaux ne l’ont point foulé, Le lion n’y a jamais passé.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 L’homme porte sa main sur le roc, Il renverse les montagnes depuis la racine;
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 Il ouvre des tranchées dans les rochers, Et son œil contemple tout ce qu’il y a de précieux;
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Il arrête l’écoulement des eaux, Et il produit à la lumière ce qui est caché.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Mais la sagesse, où se trouve-t-elle? Où est la demeure de l’intelligence?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 L’homme n’en connaît point le prix; Elle ne se trouve pas dans la terre des vivants.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 L’abîme dit: Elle n’est point en moi; Et la mer dit: Elle n’est point avec moi.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Elle ne se donne pas contre de l’or pur, Elle ne s’achète pas au poids de l’argent;
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 Elle ne se pèse pas contre l’or d’Ophir, Ni contre le précieux onyx, ni contre le saphir;
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Elle ne peut se comparer à l’or ni au verre, Elle ne peut s’échanger pour un vase d’or fin.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Le corail et le cristal ne sont rien auprès d’elle: La sagesse vaut plus que les perles.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 La topaze d’Éthiopie n’est point son égale, Et l’or pur n’entre pas en balance avec elle.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 D’où vient donc la sagesse? Où est la demeure de l’intelligence?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Elle est cachée aux yeux de tout vivant, Elle est cachée aux oiseaux du ciel.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Le gouffre et la mort disent: Nous en avons entendu parler.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 C’est Dieu qui en sait le chemin, C’est lui qui en connaît la demeure;
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 Car il voit jusqu’aux extrémités de la terre, Il aperçoit tout sous les cieux.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Quand il régla le poids du vent, Et qu’il fixa la mesure des eaux,
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 Quand il donna des lois à la pluie, Et qu’il traça la route de l’éclair et du tonnerre,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 Alors il vit la sagesse et la manifesta, Il en posa les fondements et la mit à l’épreuve.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Puis il dit à l’homme: Voici, la crainte du Seigneur, c’est la sagesse; S’éloigner du mal, c’est l’intelligence.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
