Job 23
1 Job prit la parole et dit:
А Јов одговори и рече:
2 Maintenant encore ma plainte est une révolte, Mais la souffrance étouffe mes soupirs.
Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
3 Oh! Si je savais où le trouver, Si je pouvais arriver jusqu’à son trône,
О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
4 Je plaiderais ma cause devant lui, Je remplirais ma bouche d’arguments,
Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
5 Je connaîtrais ce qu’il peut avoir à répondre, Je verrais ce qu’il peut avoir à me dire.
Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
6 Emploierait-il toute sa force à me combattre? Ne daignerait-il pas au moins m’écouter?
Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
7 Ce serait un homme droit qui plaiderait avec lui, Et je serais pour toujours absous par mon juge.
Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
8 Mais, si je vais à l’orient, il n’y est pas; Si je vais à l’occident, je ne le trouve pas;
Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
9 Est-il occupé au nord, je ne puis le voir; Se cache-t-il au midi, je ne puis le découvrir.
Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
10 Il sait néanmoins quelle voie j’ai suivie; Et, s’il m’éprouvait, je sortirais pur comme l’or.
Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
11 Mon pied s’est attaché à ses pas; J’ai gardé sa voie, et je ne m’en suis point détourné.
По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
12 Je n’ai pas abandonné les commandements de ses lèvres; J’ai fait plier ma volonté aux paroles de sa bouche.
Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
13 Mais sa résolution est arrêtée; qui s’y opposera? Ce que son âme désire, il l’exécute.
Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
14 Il accomplira donc ses desseins à mon égard, Et il en concevra bien d’autres encore.
И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
15 Voilà pourquoi sa présence m’épouvante; Quand j’y pense, j’ai peur de lui.
Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
16 Dieu a brisé mon courage, Le Tout-Puissant m’a rempli d’effroi.
Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
17 Car ce ne sont pas les ténèbres qui m’anéantissent, Ce n’est pas l’obscurité dont je suis couvert.
Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
