Job 19
1 Job prit la parole et dit:
А Јов одговори и рече:
2 Jusques à quand affligerez-vous mon âme, Et m’écraserez-vous de vos discours?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Voilà dix fois que vous m’outragez; N’avez-vous pas honte de m’étourdir ainsi?
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Si réellement j’ai péché, Seul j’en suis responsable.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Pensez-vous me traiter avec hauteur? Pensez-vous démontrer que je suis coupable?
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Sachez alors que c’est Dieu qui me poursuit, Et qui m’enveloppe de son filet.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Voici, je crie à la violence, et nul ne répond; J’implore justice, et point de justice!
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Il m’a fermé toute issue, et je ne puis passer; Il a répandu des ténèbres sur mes sentiers.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Il m’a dépouillé de ma gloire, Il a enlevé la couronne de ma tête.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Il m’a brisé de toutes parts, et je m’en vais; Il a arraché mon espérance comme un arbre.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Il s’est enflammé de colère contre moi, Il m’a traité comme l’un de ses ennemis.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Ses troupes se sont de concert mises en marche, Elles se sont frayées leur chemin jusqu’à moi, Elles ont campé autour de ma tente.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 Il a éloigné de moi mes frères, Et mes amis se sont détournés de moi;
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Je suis abandonné de mes proches, Je suis oublié de mes intimes.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Je suis un étranger pour mes serviteurs et mes servantes, Je ne suis plus à leurs yeux qu’un inconnu.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 J’appelle mon serviteur, et il ne répond pas; Je le supplie de ma bouche, et c’est en vain.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Mon humeur est à charge à ma femme, Et ma plainte aux fils de mes entrailles.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Je suis méprisé même par des enfants; Si je me lève, je reçois leurs insultes.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Ceux que j’avais pour confidents m’ont en horreur, Ceux que j’aimais se sont tournés contre moi.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Mes os sont attachés à ma peau et à ma chair; Il ne me reste que la peau des dents.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Ayez pitié, ayez pitié de moi, vous, mes amis! Car la main de Dieu m’a frappé.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Pourquoi me poursuivre comme Dieu me poursuit? Pourquoi vous montrer insatiables de ma chair?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Oh! Je voudrais que mes paroles fussent écrites, Qu’elles fussent écrites dans un livre;
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 Je voudrais qu’avec un burin de fer et avec du plomb Elles fussent pour toujours gravées dans le roc…
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Mais je sais que mon rédempteur est vivant, Et qu’il se lèvera le dernier sur la terre.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Quand ma peau sera détruite, il se lèvera; Quand je n’aurai plus de chair, je verrai Dieu.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Je le verrai, et il me sera favorable; Mes yeux le verront, et non ceux d’un autre; Mon âme languit d’attente au-dedans de moi.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Vous direz alors: Pourquoi le poursuivions-nous? Car la justice de ma cause sera reconnue.
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Craignez pour vous le glaive: Les châtiments par le glaive sont terribles! Et sachez qu’il y a un jugement.
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
