Job 11
1 Tsophar de Naama prit la parole et dit:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Cette multitude de paroles ne trouvera-t-elle point de réponse, Et suffira-t-il d’être un discoureur pour avoir raison?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Tes vains propos feront-ils taire les gens? Te moqueras-tu, sans que personne te confonde?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Tu dis: Ma manière de voir est juste, Et je suis pur à tes yeux.
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Oh! Si Dieu voulait parler, S’il ouvrait les lèvres pour te répondre,
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 Et s’il te révélait les secrets de sa sagesse, De son immense sagesse, Tu verrais alors qu’il ne te traite pas selon ton iniquité.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Prétends-tu sonder les pensées de Dieu, Parvenir à la connaissance parfaite du Tout-Puissant?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 Elle est aussi haute que les cieux: que feras-tu? Plus profonde que le séjour des morts: que sauras-tu? (Sheol h7585)
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 La mesure en est plus longue que la terre, Elle est plus large que la mer.
Дуже од земље, шире од мора.
10 S’il passe, s’il saisit, S’il traîne à son tribunal, qui s’y opposera?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Car il connaît les vicieux, Il voit facilement les coupables.
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 L’homme, au contraire, a l’intelligence d’un fou, Il est né comme le petit d’un âne sauvage.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Pour toi, dirige ton cœur vers Dieu, Étends vers lui tes mains,
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 Éloigne-toi de l’iniquité, Et ne laisse pas habiter l’injustice sous ta tente.
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Alors tu lèveras ton front sans tache, Tu seras ferme et sans crainte;
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Tu oublieras tes souffrances, Tu t’en souviendras comme des eaux écoulées.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Tes jours auront plus d’éclat que le soleil à son midi, Tes ténèbres seront comme la lumière du matin,
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 Tu seras plein de confiance, et ton attente ne sera plus vaine; Tu regarderas autour de toi, et tu reposeras en sûreté.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Tu te coucheras sans que personne ne te trouble, Et plusieurs caresseront ton visage.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Mais les yeux des méchants seront consumés; Pour eux point de refuge; La mort, voilà leur espérance!
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
