Isaïe 9

1 Mais les ténèbres ne régneront pas toujours Sur la terre où il y a maintenant des angoisses: Si les temps passés ont couvert d’opprobre Le pays de Zabulon et le pays de Nephthali, Les temps à venir couvriront de gloire La contrée voisine de la mer, au-delà du Jourdain, Le territoire des Gentils.

Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој.

2 Le peuple qui marchait dans les ténèbres Voit une grande lumière; Sur ceux qui habitaient le pays de l’ombre de la mort Une lumière resplendit.

Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело.

3 Tu rends le peuple nombreux, Tu lui accordes de grandes joies; Il se réjouit devant toi, comme on se réjouit à la moisson, Comme on pousse des cris d’allégresse au partage du butin.

Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред Тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен.

4 Car le joug qui pesait sur lui, Le bâton qui frappait son dos, La verge de celui qui l’opprimait, Tu les brises, comme à la journée de Madian.

Јер си сломио јарам у коме вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његовог као у дан мадијански.

5 Car toute chaussure qu’on porte dans la mêlée, Et tout vêtement guerrier roulé dans le sang, Seront livrés aux flammes, Pour être dévorés par le feu.

Јер ће обућа сваког ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу.

6 Car un enfant nous est né, un fils nous est donné, Et la domination reposera sur son épaule; On l’appellera Admirable, Conseiller, Dieu puissant, Père éternel, Prince de la paix.

Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни.

7 Donner à l’empire de l’accroissement, Et une paix sans fin au trône de David et à son royaume, L’affermir et le soutenir par le droit et par la justice, Dès maintenant et à toujours: Voilà ce que fera le zèle de l’Éternel des armées.

Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.

8 Le Seigneur envoie une parole à Jacob: Elle tombe sur Israël.

Господ посла реч Јакову, и она паде у Израиљу.

9 Tout le peuple en aura connaissance, Éphraïm et les habitants de Samarie, Qui disent avec orgueil et fierté:

И знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре:

10 Des briques sont tombées, Nous bâtirons en pierres de taille; Des sycomores ont été coupés, Nous les remplacerons par des cèdres.

Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесаног камена; дудови су посечени, али ћемо их заменити кедрима.

11 L’Éternel élèvera contre eux les ennemis de Retsin, Et il armera leurs ennemis,

Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове,

12 Les Syriens à l’orient, les Philistins à l’occident; Et ils dévoreront Israël à pleine bouche. Malgré tout cela, sa colère ne s’apaise point, Et sa main est encore étendue.

Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждрети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

13 Le peuple ne revient pas à celui qui le frappe, Et il ne cherche pas l’Éternel des armées.

Јер се народ неће обратити к ономе ко га бије, и неће тражити Господа над војскама.

14 Aussi l’Éternel arrachera d’Israël la tête et la queue, La branche de palmier et le roseau, En un seul jour.

Зато ће одсећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан.

15 (L’ancien et le magistrat, c’est la tête, Et le prophète qui enseigne le mensonge, c’est la queue).

Старешина и угледан човек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп.

16 Ceux qui conduisent ce peuple l’égarent, Et ceux qui se laissent conduire se perdent.

Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.

17 C’est pourquoi le Seigneur ne saurait se réjouir de leurs jeunes hommes, Ni avoir pitié de leurs orphelins et de leurs veuves; Car tous sont des impies et des méchants, Et toutes les bouches profèrent des infamies. Malgré tout cela, sa colère ne s’apaise point, Et sa main est encore étendue.

Зато се Господ неће радовати младићима његовим, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

18 Car la méchanceté consume comme un feu, Qui dévore ronces et épines; Il embrase l’épaisseur de la forêt, D’où s’élèvent des colonnes de fumée.

Јер ће се разгорети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.

19 Par la colère de l’Éternel des armées le pays est embrasé, Et le peuple est comme la proie du feu; Nul n’épargne son frère.

Од гнева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата свог.

20 On pille à droite, et l’on a faim; On dévore à gauche, et l’on n’est pas rassasié; Chacun dévore la chair de son bras.

И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с леве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје,

21 Manassé dévore Éphraïm, Éphraïm Manassé, Et ensemble ils fondent sur Juda. Malgré tout cela, sa colère ne s’apaise point, Et sa main est encore étendue.

Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.