Actes 4
1 Tandis que Pierre et Jean parlaient au peuple, survinrent les sacrificateurs, le commandant du temple, et les sadducéens,
А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
2 mécontents de ce qu’ils enseignaient le peuple, et annonçaient en la personne de Jésus la résurrection des morts.
И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
3 Ils mirent les mains sur eux, et ils les jetèrent en prison jusqu’au lendemain; car c’était déjà le soir.
И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.
4 Cependant, beaucoup de ceux qui avaient entendu la parole crurent, et le nombre des hommes s’éleva à environ cinq mille.
А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
5 Le lendemain, les chefs du peuple, les anciens et les scribes, s’assemblèrent à Jérusalem,
А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
6 avec Anne, le souverain sacrificateur, Caïphe, Jean, Alexandre, et tous ceux qui étaient de la race des principaux sacrificateurs.
А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;
7 Ils firent placer au milieu d’eux Pierre et Jean, et leur demandèrent: Par quel pouvoir, ou au nom de qui avez-vous fait cela?
И метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?
8 Alors Pierre, rempli du Saint-Esprit, leur dit: Chefs du peuple, et anciens d’Israël,
Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!
9 puisque nous sommes interrogés aujourd’hui sur un bienfait accordé à un homme malade, afin que nous disions comment il a été guéri,
Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:
10 sachez-le tous, et que tout le peuple d’Israël le sache! C’est par le nom de Jésus-Christ de Nazareth, que vous avez crucifié, et que Dieu a ressuscité des morts, c’est par lui que cet homme se présente en pleine santé devant vous.
Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.
11 Jésus est La pierre rejetée par vous qui bâtissez, Et qui est devenue la principale de l’angle.
Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;
12 Il n’y a de salut en aucun autre; car il n’y a sous le ciel aucun autre nom qui ait été donné parmi les hommes, par lequel nous devions être sauvés.
Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.
13 Lorsqu’ils virent l’assurance de Pierre et de Jean, ils furent étonnés, sachant que c’étaient des hommes du peuple sans instruction; et ils les reconnurent pour avoir été avec Jésus.
А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.
14 Mais comme ils voyaient là près d’eux l’homme qui avait été guéri, ils n’avaient rien à répliquer.
А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
15 Ils leur ordonnèrent de sortir du sanhédrin, et ils délibérèrent entre eux, disant: Que ferons-nous à ces hommes?
Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог
16 Car il est manifeste pour tous les habitants de Jérusalem qu’un miracle signalé a été accompli par eux, et nous ne pouvons pas le nier.
Говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
17 Mais, afin que la chose ne se répande pas davantage parmi le peuple, défendons-leur avec menaces de parler désormais à qui que ce soit en ce nom-là.
Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.
18 Et les ayant appelés, ils leur défendirent absolument de parler et d’enseigner au nom de Jésus.
И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
19 Pierre et Jean leur répondirent: Jugez s’il est juste, devant Dieu, de vous obéir plutôt qu’à Dieu;
Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?
20 car nous ne pouvons pas ne pas parler de ce que nous avons vu et entendu.
Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.
21 Ils leur firent de nouvelles menaces, et les relâchèrent, ne sachant comment les punir, à cause du peuple, parce que tous glorifiaient Dieu de ce qui était arrivé.
А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.
22 Car l’homme qui avait été l’objet de cette guérison miraculeuse était âgé de plus de quarante ans.
Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.
23 Après avoir été relâchés, ils allèrent vers les leurs, et racontèrent tout ce que les principaux sacrificateurs et les anciens leur avaient dit.
А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
24 Lorsqu’ils l’eurent entendu, ils élevèrent à Dieu la voix tous ensemble, et dirent: Seigneur, toi qui as fait le ciel, la terre, la mer, et tout ce qui s’y trouve,
А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
25 c’est toi qui as dit par le Saint-Esprit, par la bouche de notre père, ton serviteur David: Pourquoi ce tumulte parmi les nations, Et ces vaines pensées parmi les peuples?
Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?
26 Les rois de la terre se sont soulevés, Et les princes se sont ligués Contre le Seigneur et contre son Oint.
Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
27 En effet, contre ton saint serviteur Jésus, que tu as oint, Hérode et Ponce Pilate se sont ligués dans cette ville avec les nations et avec les peuples d’Israël,
Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
28 pour faire tout ce que ta main et ton conseil avaient arrêté d’avance.
Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
29 Et maintenant, Seigneur, vois leurs menaces, et donne à tes serviteurs d’annoncer ta parole avec une pleine assurance,
И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
30 en étendant ta main, pour qu’il se fasse des guérisons, des miracles et des prodiges, par le nom de ton saint serviteur Jésus.
И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.
31 Quand ils eurent prié, le lieu où ils étaient assemblés trembla; ils furent tous remplis du Saint-Esprit, et ils annonçaient la parole de Dieu avec assurance.
И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
32 La multitude de ceux qui avaient cru n’était qu’un cœur et qu’une âme. Nul ne disait que ses biens lui appartinssent en propre, mais tout était commun entre eux.
А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.
33 Les apôtres rendaient avec beaucoup de force témoignage de la résurrection du Seigneur Jésus. Et une grande grâce reposait sur eux tous.
И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:
34 Car il n’y avait parmi eux aucun indigent: tous ceux qui possédaient des champs ou des maisons les vendaient, apportaient le prix de ce qu’ils avaient vendu,
Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,
35 et le déposaient aux pieds des apôtres; et l’on faisait des distributions à chacun selon qu’il en avait besoin.
И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
36 Joseph, surnommé par les apôtres Barnabas, ce qui signifie fils d’exhortation, Lévite, originaire de Chypre,
А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,
37 vendit un champ qu’il possédait, apporta l’argent, et le déposa aux pieds des apôtres.
Он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.
