1 Chroniques 14
1 Hiram, roi de Tyr, envoya des messagers à David, et du bois de cèdre, et des tailleurs de pierres et des charpentiers, pour lui bâtir une maison.
А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2 David reconnut que l’Éternel l’affermissait comme roi d’Israël, et que son royaume était haut élevé, à cause de son peuple d’Israël.
И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3 David prit encore des femmes à Jérusalem, et il engendra encore des fils et des filles.
И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4 Voici les noms de ceux qui lui naquirent à Jérusalem: Schammua, Schobab, Nathan, Salomon,
И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5 Jibhar, Élischua, Elphéleth,
И Јевар и Елисуја и Елфалет,
6 Noga, Népheg, Japhia,
И Нога и Нефег и Јафија
7 Élischama, Beéliada et Éliphéleth.
И Елисама и Велијада и Елифалет.
8 Les Philistins apprirent que David avait été oint pour roi sur tout Israël, et ils montèrent tous à sa recherche. David, qui en fut informé, sortit au-devant d’eux.
А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9 Les Philistins arrivèrent, et se répandirent dans la vallée des Rephaïm.
И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10 David consulta Dieu, en disant: Monterai-je contre les Philistins, et les livreras-tu entre mes mains? Et l’Éternel lui dit: Monte, et je les livrerai entre tes mains.
Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11 Ils montèrent à Baal-Peratsim, où David les battit. Puis il dit: Dieu a dispersé mes ennemis par ma main, comme des eaux qui s’écoulent. C’est pourquoi l’on a donné à ce lieu le nom de Baal-Peratsim.
Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12 Ils laissèrent là leurs dieux, qui furent brûlés au feu d’après l’ordre de David.
И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13 Les Philistins se répandirent de nouveau dans la vallée.
А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14 David consulta encore Dieu. Et Dieu lui dit: Tu ne monteras pas après eux; détourne-toi d’eux, et tu arriveras sur eux vis-à-vis des mûriers.
И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15 Quand tu entendras un bruit de pas dans les cimes des mûriers, alors tu sortiras pour combattre, car c’est Dieu qui marche devant toi pour battre l’armée des Philistins.
И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16 David fit ce que Dieu lui avait ordonné, et l’armée des Philistins fut battue depuis Gabaon jusqu’à Guézer.
И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17 La renommée de David se répandit dans tous les pays, et l’Éternel le rendit redoutable à toutes les nations.
И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
