Job 32
1 Et les trois amis de Job s'abstinrent de lui répondre; car Job était juste devant eux.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Et Elihou, fils de Barachiel le Buzite, de la famille de Ram en la terre de Hus, se courrouça; il entra contre Job dans une violente colère, parce qu'il s'était présenté comme juste devant le Seigneur.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Et il ne fut pas moins irrité contre les trois amis, parce qu'ils ne pouvaient répondre rien qui confondit Job après l'avoir jugé coupable.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Et Elihou hésitait à répliquer à Job, car les trois hommes étaient plus avancés que lui en âge.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Mais lorsqu'il vit que nulle réponse ne sortait de leur bouche, il s'emporta;
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Et prenant la parole, il dit: Je suis le plus jeune, vous êtes mes anciens; j'ai donc gardé le silence, craignant de vous déclarer ce que je sais,
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Et je me suis dit: Il n'est point temps de parler; c'est le nombre des années qui donne la sagesse.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Mais l'esprit réside parmi les mortels et le souffle du Tout-Puissant seul les instruit.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Les anciens ne sont point sages, les vieillards ne savent point juger.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Aussi je me décide; écoutez-moi et je vais vous déclarer ce que je sais.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Soyez attentifs, je ne cesserai pas que vous n'ayez apprécié mes raisons,
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 Et que je ne sois d'accord avec vous; je n'ai point fait de reproches à Job; celui qui le réfutait était l'un de vous.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Je ne voulais pas vous donner occasion de dire: Nous sommes attachés au Seigneur et nous avons trouvé la sagesse.
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Et vous avez permis à cet homme de tenir un pareil langage!
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Ils ont été frappés de stupeur; ils n'ont rien trouvé à répondre; ils ont annulé leurs propres arguments.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 J'ai attendu; je n'ai dit mot; je les ai vus demeurer immobiles sans répliquer.
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Et Elihou, continuant, s'écria: Eh bien! je parlerai.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Car je suis plein de mon sujet; l'esprit en mon sein me consume.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Ma poitrine est comme une outre où fermente du vin nouveau; elle ressemble à un soufflet de forge qui éclate.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Je parlerai tant que mes lèvres pourront s'ouvrir.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Il n'est point d'homme devant qui j'aie la moindre timidité; il n'est point de mortel qui m'émeuve;
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 Il n'est point de front qui m'impose; s'il en est, que les vers me dévorent.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
