Job 28
1 Il y a des contrées où naît l'argent, d'autres où l'on épure l'or.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Le fer se tire du sol, et l'airain, semblable à de la pierre, est extrait des mines.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 Le Seigneur a réglé les ténèbres; il maintient ponctuellement les limites qu'il a tracées; la roche sombre se distingue de l'ombre de la mort,
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Le lit du torrent d'un amas de poussière; ceux qui abandonnent leur chemin s'affaiblissent, ils sont rejetés du reste des mortels.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 Le fond du sol d'où sortira le pain a été tourmenté comme du feu.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Parmi ses pierres on trouve le saphir, et il y a là aussi des amas d'or.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 Le sentier? L'oiseau ne l'a pas connu; l'œil du vautour ne s'y est point arrêté.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 Les fils des vaniteux n'y ont point porté leurs pas; le lion n'a point passé auprès.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 L'homme a étendu sa main jusqu'à la cime des monts, il a ouvert leurs racines.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 Il a fendu le tourbillon des fleuves, et mon œil a vu ce qu'il y a de précieux.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 L'homme a exploré le fond des rivières, et il a mis au jour sa puissance.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Mais la sagesse, où est-elle trouvée? où la science réside-t-elle?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 L'homme n'en sait pas le chemin, nul des mortels ne l'a découvert.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 L'abîme dit: Elle n'est point en moi; la mer a dit: Elle n'est pas avec moi.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 On ne l'obtient pas au prix de trésors; elle ne s'échange pas contre de l'argent.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 On ne la mettra point dans la balance avec de l'or d'Ophir, des saphirs et des onyx.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Ni l'or ni le cristal ne la vaudront; on ne lui égalera pas des vases d'or.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 On oubliera éclat et grandeurs; place la sagesse au-dessus de ce qu'il y a de plus intime.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 On ne lui comparera pas la topaze de l'Ethiopie; on ne la pèsera pas avec de l'or pur.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Où la sagesse a-t-elle été trouvée? En quel lieu est l'intelligence?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Elle a échappé aux recherches de tous les hommes; elle est cachée pour les oiseaux du ciel.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 La perdition et la mort ont dit: Nous avons entendu parler de sa gloire.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 Dieu seul a tracé sa voie; seul il sait où elle est.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 Seul il voit tout sous le ciel; il connaît tout sur la terre.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Il voit et il connaît ce qu'il a créé: la force des vents et la mesure des eaux.
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 Aux jours de la création, après avoir tout considéré, il a tout réglé jusqu'aux ébranlements du tonnerre.
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 Alors il a vu la sagesse et il lui a montré le chemin; il l'a préparée et observée avec attention.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Et il a dit à l'homme: Ecoute, la sagesse c'est la piété; la science c'est s'abstenir du mal.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
