Cantiques 7
1 Que tes pas sont ravissants dans tes brodequins, fille de noble race! Les contours de tes hanches sont comme des colliers, œuvre d’une main d’artiste.
Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
2 Ton giron est comme une coupe arrondie, pleine d’un breuvage parfumé; ton corps est comme une meule de froment, bordée de roses.
Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
3 Tes deux seins sont comme deux faons, jumeaux d’une biche.
Две дојке твоје као два близанца срнчета;
4 Ton cou est comme une tour d’ivoire; tes yeux sont comme les piscines de Hesbon, près de la porte de Bâth-Rabbîm; ton nez comme la tour du Liban qui regarde du côté de Damas.
Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
5 Ta tête est posée sur toi, pareille au Carmel, les boucles de tes cheveux ressemblent à l’écarlate: un roi serait enchaîné par ces boucles!
Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
6 Que tu es belle, que tu es attrayante, mon amour, dans l’enivrement des caresses!
Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
7 Cette taille qui te distingue est semblable à un palmier, et tes seins à des grappes.
Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
8 Je me suis dit: "Je monterai au palmier, je saisirai ses rameaux; que tes seins soient pour moi comme des grappes de la vigne, et l’odeur de tes narines comme celle des pommes;
Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
9 et ton palais comme un vin exquis… Qui coule doucement pour mon bien-aimé et rend loquaces même les lèvres assoupies.
И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
10 Je suis à mon bien-aimé, et lui, il est épris de moi.
Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
11 Viens, mon bien-aimé, sortons dans les champs, passons la nuit dans les hameaux.
Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
12 De bon matin, nous irons dans les vignes, nous verrons si les ceps fleurissent, si les bourgeons ont éclaté, si les grenades sont en fleurs. Là je te prodiguerai mes caresses.
Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
13 Les mandragores répandent leur parfum; à nos portes se montrent les plus beaux fruits, nouveaux et anciens, que j’ai réservés pour toi, mon bien-aimé!
Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
