Psaumes 88
1 Cantique. Psaume des fils de Koré. Au chef des chantres. Sur Mahalat Leannot. Maskîl de Hêmân l’Esrahite. Eternel, Dieu de mon salut, jour et nuit je crie, et suis en ta présence.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Que ma prière monte jusqu’à toi! Incline l’oreille à ma plainte.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 Déjà je compte parmi ceux qui sont descendus dans la fosse; je suis tel qu’un homme qui a perdu toute force,
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 qui, abandonné parmi les morts, ressemble aux cadavres couchés dans la tombe, dont tu ne gardes plus aucun souvenir, et qui sont retranchés de ta main.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Tu m’as plongé dans un gouffre profond, en pleines ténèbres, dans les abîmes.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Sur moi tu fais peser ta colère, s’écrouler toutes tes vagues. (Sélah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Tu as éloigné de moi mes intimes; tu me présentes à eux comme un objet d’horreur: je suis séquestré et ne puis m’évader.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 Mes yeux se consument de misère; chaque jour je t’invoque, Seigneur, je tends les mains vers toi.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Est-ce pour les morts que tu fais des miracles? Les ombres se lèveront-elles pour te louer? (Sélah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Célèbre-t-on ta bonté dans la tombe, ta fidélité dans le séjour de la perdition?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 A-t-on connaissance, dans les ténèbres, de tes merveilles, de ta justice dans le pays de l’oubli?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Mais moi, c’est vers toi, ô Eternel, que je crie; dès le matin, ma prière va au-devant de toi.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Pourquoi, Seigneur, délaisses-tu mon âme, me dérobes-tu ta face?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Je suis pauvre et sans souffle dès l’enfance; je porte le poids de tes terreurs, je suis plein de trouble.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Sur moi tes colères ont passé, tes épouvantes m’ont anéanti.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 Elles m’enveloppent sans relâche comme les flots; ensemble, elles me cernent de toutes parts.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Tu as éloigné de moi amis et compagnons; mes intimes sont invisibles comme les ténèbres.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
