Psaumes 71
1 En toi, Seigneur, je m’abrite! Puissé-je n’être jamais déçu!
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Dans ta justice, sauve-moi, retire-moi du danger; incline vers moi ton oreille, et viens à mon secours.
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Sois pour moi un rocher tutélaire, toujours accessible; fais-toi une loi de me prêter assistance, car tu es bien mon rocher et ma citadelle.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Mon Dieu, délivre-moi de la main du méchant, de la poigne de l’homme inique et violent.
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 Car tu es mon espoir, Seigneur Dieu, ma sauvegarde depuis ma jeunesse.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Sur toi je m’appuie depuis mon enfance; c’est toi qui m’as tiré des entrailles de ma mère: tu es l’objet constant de mes louanges.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 Pour beaucoup, j’ai l’air d’un insigne prodige; mais toi, tu es mon solide abri.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 J’Ai la bouche pleine de louanges; sans cesse je prône ta gloire.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Ne me rejette pas au temps de ma vieillesse; alors que ma vigueur est épuisée, ne m’abandonne point.
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Car mes ennemis s’entretiennent de moi, ceux qui guettent ma vie se concertent ensemble.
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 Ils disent: "Dieu l’a délaissé, courez-lui sus, empoignez-le, car il n’est personne pour le sauver!"
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 O Dieu, ne te tiens pas éloigné de moi; mon Dieu, hâte-toi de me venir en aide.
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Qu’ils soient confondus, réduits à néant, ceux qui me vouent leur haine; qu’ils soient enveloppés de honte et d’ignominie, ceux qui cherchent mon malheur!
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 Pour moi, je serai toujours plein d’espoir, et j’ajouterai encore à toutes tes louanges.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Ma bouche proclamera ton équité, tout le temps, ta protection; car je suis impuissant à tout énumérer.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Je me présenterai avec tes hauts faits, ô Seigneur Dieu, je célébrerai ta justice à toi seul.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 O Dieu, tu m’as appris à les connaître dès ma jeunesse, et jusqu’à ce jour, j’annonce tes merveilles.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Aussi, jusque dans ma vieillesse et sous les cheveux blancs, tu ne m’abandonneras pas, ô Dieu, pour que je puisse révéler ta force à ma génération, ta puissance à toute la postérité.
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Ta justice, ô Dieu, atteint, en effet, jusqu’au ciel: tu accomplis de grandes choses: ô Dieu, qui est comme toi?
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Toi qui m’as fait voir des épreuves nombreuses et cruelles, à nouveau tu me rendras la vie, à nouveau tu me feras remonter du fond des abîmes.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Tu accroîtras ma grandeur, et tu te retourneras vers moi pour me consoler.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 En retour, moi, je te louerai au son du luth, pour ta bonté fidèle, ô mon Dieu; je te chanterai avec la harpe, ô Saint d’Israël!
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Mes lèvres entonneront des cantiques, lorsque je voudrai te célébrer, ainsi que mon âme qui te doit sa délivrance.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 Oui, ma langue proclamera ta justice tout le long du jour, car ils auront été confondus, couverts de honte, ceux qui voulaient mon malheur.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
