Psaumes 70

1 Au chef des chantres. De David. Pour la Commémoration. Consens, ô Dieu, à me sauver; Eternel, hâte-toi de me porter secours.

Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми помогнеш!

2 Qu’ils soient confondus et couverts de honte, ceux qui attentent à ma vie: qu’ils lâchent pied et reculent, en rougissant, ceux qui souhaitent mon malheur!

Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек одступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе!

3 Qu’ils s’en retournent, punis par leur honte, ceux qui disent de moi: "Ha! Ha!"

Са стидом нек се врате натраг који ми говоре: Ха! Ха!

4 Mais qu’ils jubilent et se réjouissent en toi, tous ceux qui te recherchent! Qu’ils disent constamment: "Dieu est grand", ceux qui aiment ta protection!

Нек се теше и веселе Тобом који траже Тебе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик је Бог!

5 Quant à moi, pauvre et malheureux, ô Dieu, hâte-toi en ma faveur; tu es mon aide et ma sauvegarde: Eternel, n’attends pas trop longtemps.

А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Господе, не часи!