Psaumes 62
1 Au chef des chantres. Sur ledouthoun. Psaume de David. Mon âme, mets toute ton attente en Dieu, de lui vient mon salut.
Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!
2 Lui seul est mon rocher, mon soutien, mon boulevard: je ne trébucherai pas sérieusement.
Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
3 Jusqu’à quand vous ruerez-vous contre un homme, lui porterez-vous tous des coups mortels, tels un mur penché, une cloison qui s’écroule?
Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
4 Oui, ils projettent 'de le précipiter de sa hauteur, ils se complaisent dans le mensonge; avec leur bouche ils bénissent, et dans leur cœur ils maudissent. (Sélah)
Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.
5 En Dieu seul mets ton attente, ô mon âme; car en lul est mon espoir.
Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.
6 Lui seul est mon rocher, mon soutien, mon boulevard; je ne trébucherai point.
Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
7 Sur Dieu reposent mon salut, mon bonheur; il est mon puissant rocher, mon abri est en Dieu.
У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
8 Fiez-vous en lui en tout temps, ô peuples! Epanchez votre cœur devant lui: Dieu est un refuge pour nous. (Sélah)
Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.
9 Certes, les fils d’Adam ne sont qu’une ombre vaine, les fils de l’homme qu’une déception. Qu’on les mette sur la balance: ensemble ils pèsent autant qu’un souffle!
Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.
10 Ne mettez pas votre confiance dans la concussion, et dans! a rapine ne placez pas un vain espoir. Dût la richesse couler à pleins bords, n’y attachez pas trop d’importance.
Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
11 Une fois Dieu l’a énoncé, deux fois je l’ai entendu: que la puissance appartient à Dieu.
Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.
12 Oui, Seigneur, tienne est la bonté, car tu rémunères chacun selon son œuvre.
И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.
