Psaumes 56
1 Au chef des chantres. Sur Yonat Elem Rehokim, Mikhtam de David, lorsque les Philistins se furent saisis de lui à Gath. Prends-moi en pitié, ô Dieu, car des hommes veulent me dévorer; sans relâche, l’adversaire me harcèle.
Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2 Sans relâche, mes ennemis sont haletants après moi, car nombreux sont ceux qui me combattent, ô Dieu suprême;
Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3 le jour où j’ai à craindre, c’est à toi que je me confie.
Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4 Grâce à Dieu, je puis célébrer son arrêt; en Dieu j’ai confiance, je ne crains rien: que pourrait la créature contre moi?
Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5 Constamment ils empirent ma condition; toutes leurs pensées ont pour but de me nuire.
Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6 Ils se concertent, se mettent à l’affût, observent chacun de mes pas; on dirait qu’ils guettent ma vie.
Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7 Pour cette injustice, rejette-les; avec indignation jette à bas ces peuples.
Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8 Veuille compter, toi, mes courses vagabondes, recueillir mes larmes dans ton urne, oui les consigner dans ton livre!
У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9 Alors, mes ennemis, lâchant pied, reculeront, au jour où je t’invoquerai: je sais bien que Dieu est pour moi.
Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10 Grâce à Dieu, je puis célébrer son arrêt; grâce à l’Eternel, je puis célébrer son arrêt.
Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11 En Dieu j’ai confiance, je ne crains rien: que pourrait l’homme contre moi?
У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12 A moi, ô Dieu, d’acquitter mes vœux envers toi: je te paierai des sacrifices de reconnaissance.
Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13 Car tu as préservé mon âme de la mort, et n’est-ce pas? mes pieds de la chute, de sorte que je continue à marcher devant Dieu, dans la lumière qui éclaire les vivants.
Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.
