Proverbes 5
1 Mon fils, sois attentif à la sagesse que je prêche, incline l’oreille aux conseils de ma raison,
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 afin d’observer une sage circonspection et de soumettre tes lèvres aux lois de la prudence.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 C’Est que les lèvres de l’étrangère distillent du miel, et son palais est plus onctueux que l’huile.
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 Mais à la fin ce miel devient amer comme l’absinthe, et ce palais, acéré comme un glaive à double tranchant.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 Elle n’a garde de fouler le chemin de la vie; ses sentiers sont mouvants, tu ne t’en douterais pas.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Et maintenant, mes fils, écoutez-moi: ne vous écartez point des paroles de ma bouche.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Eloigne tes pas de cette étrangère; ne t’approche pas de l’entrée de sa maison.
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 Sans cela tu livrerais à d’autres ton honneur, et les années de ta vie à un cruel ennemi.
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 Des étrangers se gorgeraient du fruit de tes efforts, ton labeur enrichirait la maison d’un inconnu.
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 Tu te lamenterais sur ta destinée, en voyant se consumer ta chair et ta vigueur corporelle.
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 Tu dirais alors: "Ah! pourquoi ai-je pris en haine la morale, et mon cœur a-t-il repoussé toute remontrance?
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 Que n’ai-je écouté la voix de mes guides et prêté l’oreille à mes maîtres?
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 Peu s’en est fallu que je ne devinsse la proie de tous les maux, au milieu de l’assemblée, au sein de la société!"
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Bois donc l’eau de ta citerne et l’onde qui coule de ta fontaine.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Tes sources doivent-elles se répandre au dehors, tes cours d’eau arroser les places publiques?
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Réserve-les à toi seul; que les étrangers ne les partagent pas avec toi!
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Qu’ainsi soit bénie ta source, et puisses-tu trouver la joie dans la femme de ta jeunesse!
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 Biche d’amour, gazelle pleine de grâce, que ses charmes t’enivrent en tout temps, et que son amour t’enthousiasme sans cesse!
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 Pourquoi, mon fils, t’éprendre d’une étrangère et prodiguer tes caresses à une autre compagne?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 Car l’Eternel a les yeux fixés sur les voies de l’homme, il observe la trace de tous ses pas.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 L’Impie est pris dans ses péchés comme dans un lacet, il s’embarrasse dans les entraves de son crime.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 II meurt faute de loi morale, égaré par l’excès de sa folie.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
